ДА ЛИ ЋЕ У СРБИЈИ ЗАЖИВЕТИ ФЛЕКСИБИЛНО РАДНО ВРЕМЕ

Радници у Србији су на послу углавном ангажовани осам сати дневно. И док се некад на посао у фабрике ишло у шест сати, друга смена почињала је у 14 часова, а трећа у 22 сата, данас је погона у којима се тако ради све мање.

На посао се углавном иде од око седам сати ујутро, а све чешће је и да први радни сат почиње у девет часова. Ипак, има и компанија у којима се може доћи на посао у распону од два сата – рецимо од осам до 10 часова, а у складу с временом доласка на посао је и време одласка с посла, односно на радном месту се проводи осам сати.

Да ли би у нашој земљи могло очекивати увођење флексибилног радног времена, које подразумева право радника да изабере када ће радити у току једне недеље или радног дана, што је већ одавно пракса, рецимо, у скандинавским земљама, где је тај тренд и покренут, а модел су још пре неколико деценија преузеле Сједињене Америчке Државе, а потом и Индија, Шпанија, Немачка… за сада је тешко рећи.

Послодавци у Србији нису склони увођењу таквог радног времена, иако истраживања у свету показују да тај модел, познат као рационално радно време, позитивно утиче на мотивацију запослених, што на крају компанијама доноси већи профит.

Већина послодаваца у Србији није склона увођењу флексибилног радног времена, а ако би и били расположени за то – очекују пореске и економске олакашице.

Треба рећи и да домаће законодавство прописује могућу прерасподелу радног времена, али у оквиру предвиђених 40 сати рада недељно, а у посебним случајевима када је реч о тешким пословима, запослени може радити 36 сати у току радне седмице.

Против увођења флескибилног радног времена су и синдикати, а како каже председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић, то је познато још од како се разговарало о Закону о раду.

Мора се знати када запослени има обавезу да буде на радном месту и није добро да се после много времена поново боримо за три осмице, каже Милић.

Према његовим речима, осмочасовно радно време је потребно, а запослени морају да имају и време које могу да посвете себи и породици.

Иако флексибилно радно време, практично, није врста рада која је уобичајена на редовним радним местима и у нашој земљи има оних који тако раде. Наиме, много грађана Србије ради из сопственог дома, такав ангажман нуди се и преко огласа, а тако се могу радити различити послови.

Они који их обављају то раде онда када им одговара и, најчешће, онолико колико им одговара. Наравно, код већине тих послова зарада зависи од учинка, па је време које се проведе на таквом радном месту различито, али свакако је да га одређује онај који се определи за такву врсту рада.

Да флексибилно радно време позитивно утиче на продуктивност показују подаци шпанске “Националне комисије за рационализацију радног времена”, јер се продуктивност повећала за 19 процената у компанијама које промовишу флексибилност, а истовремено су додатно смањени фиксни трошкови предузећа.

У Немачкој све више предузећа нуди такво радно време, а према подацима Министарства привреде Немачке, чак четири од пет предузећа нуде такав моделе рада. Запослени могу да ускладе захтеве фирме и своје породичне обавезе, то доприноси већем задовољству раднике, који се и више ангажују на послу, што позитивно утиче на профит предузећа.

Светски гиганти попут Боша, БАСФ-а или Фолксвагена годинама привлаче стручну радну снагу управо тако што нуде посебне погодности које се тичу радног времена.

Дневник

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/da-li-ce-u-srbiji-zaziveti-fleksibilno-radno-vreme/