ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН, ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа, а људи се у Србији поздрављају рецима „Христос се роди“ – „Ваистину се роди“.

Великом празнику претходи божићни пост, у трајању од 40 дана, који представља прочишћење духа и тела.

Божић је празник целе породице, која би требало да буде на окупу, уз поштовање народних обичаја, попут уношења бадњака на Бадњи дан и ломљења чеснице на сам дан Божића.

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво – бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Верује се да се уношењем бадњака у кућу уносе срећа, здравље и напредак, а обавезно је и уношење сламе, јер се на тај начин приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај је да укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

Издвојили смо 20 старих народних обичаја из свих крајева наше Србије, који се и даље поштују у многим сеоским, али и градским срединама где за то постоје услови:

Још пре изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укуцћана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да „неначета“ вода има и исцелитељску моцћ.

 Постоји веровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.

 Не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, зато се одмах после изувања навлаче чарапе на ноге. У неким деловима Србије веровало се да цће младицћ и девојка који преспавају на божицћној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.

На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.

На Бадњи дан и Божицћ не ваља да се ватра на огњишту распирује дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве. Уместо дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.

У неким породицама кромпир нису кували о Божицћу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилицће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави. У северној Бачкој супу су морали да једу сви укућани једном кашиком, а тек после, свако из свог тањира, што је требало да симболизује слогу у породици. У неким селима је било забрањено једење виљушкама да живина не би чепркала сламу.

 На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од чини.

За бадње вече крцају се ораси. Сваки укуцћанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, бицће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, верује се да ће побољевати и да неће те године имати среће. Ораси се бацају по угловима собе јер се верује да ће онда квочка извести пуно пилиц́а. После вечери на Бадње вече се сви љубе да овце чувају јагањце.

На Божић се не ваља се ни са ким свађати јер ће људе целе године терати баксуз. На Kосову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.

 У Јужној Србији такође постоји веровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава летину у баштама.

У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље или као заштита животиња од беснила.

У неким овчарским крајевима, чобанин на Бадњи дан носи под језиком камичак, јер ће се вуку тако скаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.

 И бадњак се сече на посебан начин – секиром укосо са источне стране. Лош је знак ако се бадњак при пада ослони на дрво до себе уместо да падне директно на земљу. Обичај је да се остави нешто на месту на којем је некад стајало стабло. Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку куц́и, док се у неким деловима источне Србије и Kосова, око бадњака обавија мушка кошуља.

 Народна метеоролошка предвиђања на Бадњи дан

– Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.

– Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.

– Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-badnji-dan-obicaji-i-verovanja/