јан 06 2018

ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН-ПРОЧИТАЈТЕ КОЈИ СУ ОБИЧАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ОВАЈ ДАН

Православни верници у Србији у суботу 6. јануара обележавају Бадњи дан када се у храмовима и домовима пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво – бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Патос куће посипа се сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ. Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.Бадњи дан је добио назив по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, а дан који му претходи је Туциндан. Обичаје око Бадњег дана Срби су наследили од својих предака и још их поштују. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.У зору, кад запуцају прангије, домаћин креће по бадњак

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер; на западу, зависно од краја, су то храст или буква; у смедревским селима се не сече дрво за бадњак, већ грана храста. Број бадњака такође варира зависно од краја. Негде се сече један бадњак, негде два или три а понегде и девет, а негде онолико бадњака колико има мушкараца у кући.Пре сечења дрвету се назове „Добро јутро“, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.

Дрво се увек засецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.Магична моћ првог ивера, лечи болесне

Првом иверу који се одваја од бадњака приписује се магична моћ. Пазило се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сече бадњак ишао још један мушкарац да ухвата први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу веровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а веровало се и у лековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења. Негде, опет, тај ивер стављају у кошарник да живина буде увек на окупу, а негде под квасац са жељом да у кући све расте као квасац. Kада се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, ослони их на кућни зид па тек с првим мраком га уноси у кућу и ставља на огњиште.

Kад донесе бадњак, домаћин онда спрема печеницу која се коље или утуче на Туциндан. Обично је то прасе, ретко јагње јер их у време Божића нема, а понегде ћурка или гуска.Народна веровања и обичаји

– На Бадњи дан ништа се не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи назад, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
– На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да се сачува од чини.
– Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.
– Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.
– Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Kуца на врата, а када укућани питају Kо је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче! Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

После Божића, тачније на трећи дан Божића (Свети Стефан), ова слама се носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.

Бадњак се целива

Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Kада је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом… Обичај налагања бадњака на ватру врло је стар и помиње се у писаним изворима још 1272. године, где се у једном документу бележи да су на Бадње вече дубровачки бродовласници приносили кнезу пањ-цепонем и налагали га на ватру .Са друге стране, у смедеревском крају на пример не постоји обичај налагања бадњака, осим можда у кућама досељеника са других страна.Деца џарају ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи колико искрица толико парица, пилића, кошница … набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.

Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“ а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“. После завршетка овога домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.Негде се за Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом. Чесница се за вечером ломи, а не сече. У сврљишком крају се прави бадњидански обредни хлеб „њива“ на коме је украс урађен у облику змије, која је у вези и са култом мртвих али у неким ситуацијама има везе и са родношћу године. Обредни хлебови који се месе бадњега јутра су у тесној вези са магијском веровањима у вези плодности.

На Kосову и Метохији се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.

Посно за Бадњи дан

Бадња вечера је посна трпеза/посна, али је трпеза богата. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, која су и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини. У бадњеданској ноћи пече се божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу.Обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Kрста Христовог. Посипање житом на Бадњи дан и Божић јесте сећање на жито које је Мајка Божја, када јој се родио син, бацала стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао. Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами.

Уз Бадњи дан је везано неколико пословица…
Није сваки дан Бадњи дан, значи да је на Бадњи дан велика срећа, што других дана у години не мора бити.
Везани су ко Божић и Бадњи дан, говори се за оне који су нераздвојни.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-badnji-dan-procitajte-koji-su-obicaji-vezani-za-ovaj-dan/