ДАНАС ЈЕ ИВАЊДАН, ЕВО КОЈИ СЕ ОБИЧАЈИ ВЕЗУЈУ ЗА ОВАЈ ДАН

Српска православна црква (СПЦ) данас прославља празник Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан. Јован се назива Крститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.

Овај светитељ рођен је од старијих родитеља – оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке. Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занемео. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио корењем и дивљим медом. У проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у реци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим „иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем“.

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара – Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембра – Усековање главе Светог Јована Крститеља.

Девојачки празник

За празник Ивањдан се плету венци од ивањског цвећа који подсећају младе да размишљају о венчању. Девојке у венце стављају црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивањдана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале.

Веровање да се кроз венце од уплетене јованове траве, на Ивањдан, провлаче и жене које немају децу.

Потом се купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из венчића и праве свој венац. Са њим на глави купају се у реци и верују да ће им следећа трудноћа успети.

У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима.

Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика одзвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од јованове траве сутрадан се каче изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

Власи и Срби у Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.

Сеоске врачаре на овај дан беру разно биље. Убраних травки мора бити тачно 77 и још једна, али само пола неке биљке. Она служи бајалицама за лечење непознате болести, она која нема име.

Васељенска

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-ivanjdan-evo-koji-se-obicaji-vezuju-za-ovaj-dan/