ДАНАС ЈЕ МИТРОВДАН-НЕ ГРДИТЕ ДЕЦУ

Српска православна црква и њени верници данас славе празник посвећен Светом Димитрију, познатији као Митровдан.

Такође, познат је и као празник када су се, за време Отоманске окупације, хајдуци растајали да презиме код јатака и сачекају Ђурђевдан за поновно окупљање. У Русији овог свеца сматрају и покровитељем Сибира. Свети Димитрије Мироточиви је рођен у Солуну почетком 4.века, отуда га зову и Димитрије Солунски. На његовом гробу потекло је миро где су се многи верници чудом исцељивали, отуда га зову и Мироточиви. Управо над његовим гробом је подигнута мала црква, а један од тадашњих велможа Леонтије, пошто се излечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Приликом археолошких ископавања темеља цркве пронађене су мошти светог великомученика Димитрија. Током средњег века, поштован је као један од најважнијих православних војника међу светитељима. Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна и исцелитељем болесних, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.

У Србији се свети Димитрије празнује као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима на овај дан се одржавају заветине или преславе. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови Kосовска Митровица и Сремска Митровица су добили име по светом Димитрију Солунском Мироточивом. Иначе, многи храмови помесних православних Цркава посвец́ени су овом светитељу ранохришц́анске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушц́е насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, Манастир Велика Ремета и Манастир Дивљане су му такође посвец́ени.

Народни обичаји

У Грчкој је обичај да се на Митровдан обављају организована вишељудна крштења, а мала деца приликом крштења се обавезно помазују миром св. Димитрија, јер се сматра да ће бити „мили Господу, и здрави мајци својој“.

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.

За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. По овцама се гледа каква ће бити зима: ако на Митровдан леже са скупљеним ногама, биће блага зима, ако леже са опруженим ногама, биће оштра. Ако на Митровдан буде облачно, биће топла зима; буде ли ведро, биће оштра. Ако пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу и да ће се зима задржати до априла.

Иначе Митровдан се светкује и као бец́арски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплац́ивали бец́ари – чувари стоке. Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан ради зимске паузе и зацеливања рана, а састајали поново на Ђурђевдан, како се говорило: Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак.

Сматра се да је време после Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за после великог празника.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-mitrovdan-ne-grdite-decu/