ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ, МАЛИ БОЖИЋ И СРПСКА НОВА ГОДИНА

Четрнаестог јануара (првог јануара по старом календару) је празнични дан у којем се слави Мали Божић (Васиљевдан) и Српска Нова година. 

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска Нова година.

За овај дан везују се многи обичаји, а постоје и сујеврја шта на овај дан не би требало радити.

У обновљеној српској држави под Карађорђем, када су се устаничке границе и власт усталили, било је уобичајено да се скупштинска заседања одржавају о Малом Божићу, јер је тад најпогодније да се праве годишњи прегледи и подносе извештаји и договарају подухвати за нову годину.

Многи обреди и радње о Божићу су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, тако да и овај дан обилује живописним обредима.

У многим местима Војводине је био обичај да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте. Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.

Мешен је и посебни обредни хлеб, звани валислица (или: васуљица), чији назив упућује на име св. Василија (или Васиљевдан), који се празнује истог дана.

Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.

На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.

Време од Божића до Богојављења (19. јануар) у народу се назива “некрштеним данима“ у којима, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку. Код Срба је невоља у томе што се с времена на време „некрштени дани“ протегну на целу годину.

На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква, такође, слави првог дана Нове године.

Према историјском и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.

Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње – 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.

Сачувана су многа богословска и апологетска дела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) – на празник Света три јерарха.

Православна црква 14. јануара прославља још два празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Нову годину. Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус, како је забележио евангелист Лука, а по чему се и придаје изузетан значај овом датуму.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-sveti-vasilije-mali-bozic-i-srpska-nova-godina-2/