Српска православна црква и њени верници славе 24. јун празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве.
Вартоломеј, који је у нашем народу познат и као Вратолома илити Вртолома, најпре је с апостолом Филипом и сестром девицом Маријамом, а неко време и са светим Јованом Богословом, проповедао јеванђеље прво у Азији, затим у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и мученички и скончао.
Свети апостол Варнава један од Седамдесеторице.Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе.
У нашем народу овај празник се назива и Вратолома (Вртолома), а данас се обустављају сви послови на пољу.
Народ каже да се деци брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, забрањује се купање у рекама, а женама да „бућкају“ млеко. У Хомољу се обуставља сваки рад, док се у неким деловима земље верује да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује.
Свети Вартоломеј је светац који чува усеве и строго пази да неко не оре. Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, због чега ризикују да им сви усеви пропадну.
У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до града, али то се ретко дешава.
