ДАНАС СУ ЧАСНЕ ВЕРИГЕ-ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА

СПЦ данас обележава Часне вериге, дан када су ланци неверника спали са Светог Петра. Данас се не иде на пут, а огњиште не оставља „небрањено“.
Часне вериге (ланци), Верижњача или Верижица, православни је празник у Срба који неке породице славе и као крсну славу. Прослављају се 16. јануара по старом Јулијанском календару (29. јануара по „нормалном“ грегоријанском календару, који иначе користимо).

У многим местима Србије, Вериге се славе као велики празник. У Поповом пољу код Требиња Срби на тај дан не раде теже послове, а жене посте. У Горњој Пчињи код Гњилана празнују овај дан због туче (града), а широм Kосова и Метохије да не буде куге, сточари да стока напредује…Због тога домаћини пре зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја.

На овај дан звери не нападају људе, и не шије се одећа.

Обичај је и да се на данашњи дан ланцима веже кућни праг, и тако дом заштити од нечастивих људи и сила. Не би требало ни да се путује, јер када ви одете, дом остаје „небрањен“ и свакаква несрећа може да се догоди (у стара времена страх је „покривао“ удар грома, запаљену летину, заклана стока…)

Kад сте већ код куће, слободно мало поспремите, јер Часне вериге нису тзв. црвено слово, па нема никаквих кућевних забрана (прање, пеглање, усисавање…). Напротив, пожељно је да кућа засблиста у славу Светог Петра, који је и иначе заштитник дома и породице.

По народном веровању, од Часних верига настаје блаже време, „јер Бог усијаним веригама почне да пече земљу“

ШТА KАЖЕ СВЕТО ПИСМО

Вериге су окови (карике) којима је по наређењу Ирода Агрипе, јудејског цара из 42. године после Христа, био везан у тамници Свети Апостол Петар.

Из Дела апостолских сазнаје се да је Апостола Петра, уочи суђења, на чудесан начин Анђео ослободио сужањства. После његовог ослобађања, вериге су чуване као светиња.

Јерусалимски Патријарх Св. Јувеналије (420-458), поклонио је вериге царици Евдокији, супрузи Теодосија ИИИ Млађег (408-450), 437. (или 439) године. Једну веригу, послала је својој кћерци Евдоксији у Рим, а она је саградила храм посвећен Апостолу Петру, и положила веригу у храм, где се и данас налазе

Риму су већ биле и друге вериге којима је Свети Апостол Петар био окован пред своје страдање у Риму, у време цара Нерона. Чудесном догађају ослобађања Апостола Петра, посвећена је успомена која се слави 16. јануара, односно 29. јануара.

Наиме, одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година.

Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погуби Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“.

Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.

И гле, анђео Господњи се појави, и светлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку

(Дела Апостолска 12.7).

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-su-casne-verige-obicaji-i-verovanja/