DIVLJI KONJI („Wild Horses“)

Ove godine navršava se punih pedeset godina od izdanja jedne od najlepših muzičkih balada koje sam čuo, od, tada još uvek u traženju vlastitog identiteta i stila, od klasičnog rokenrola, preko bluza i predivnih džez elemenata, do tiho utkano prikrivenog kantrija, grupe Rolling Stones. Reč je o songu Divlji Konji. („Wild Horses“).

Tačno je da je Gram Parsons godinu dana ranije snimio navedenu pesmu (uz odobrenje autora) koju zajednički potpisuju Džeger i Ričards, ali je tek u izvodjenju ove dvojice i maestralnog Mik Tejlora na akustičnoj gitari, uz ritam podršku Vajmana i Votsona, dobila one okvire koje pomenuta numera zaslužuje.

Pesma se nalazi na albumu „Sticky Fingers“ (Lepljivi prsti), inače odličnog albuma u ritam bluz maniru, odnosno ploči koja faktički najavljuje njihovo, po meni, neprevazidjeno delo „Exile on main Street“ (Izlaz na glavnu ulicu), godinu dana kasnije.

U pesmi je akcenat stavljen na refrenski deo gde Mik Džeger kaže da ga ni divlji konji nisu mogli odvući, da ima svoju slobodu, ali da mu nedostaje vreme i da želi sada živeti, odnosno uživati u životu. A divlji konji biće osedlani (jahani) jednog dana. Ali sada, oni nisu neophodni, da želi da bude kod svog doma, no da su prilike takve da je prinudno daleko od istog.

Od „Divljih konja“ potekle su mnoge druge rok balade, sličnog sadržaja, ali je svakako misao vodilja bila gotovo identična. Sa ovih prostora najviše me podseća „Stranica Dnevnika“ od Parnog Valjka, sa
albuma „Gradske Priče“, a koji je definitivno uradjen u maniru Stounsa. Ali, što bi rekli, na naš način.

Sve stvari u životu kojima težimo su tako jednostavne i pristupačne, ali čovek je taj koji ih uvek zakomplikuje da bi samog sebe naterao da bespotrebno misli i posrće na perifernim, nevažnim stvarima. Divlji konji mogu biti odraz slobodne misli, mogu biti vodič kroz nepregledne pejsaže ove planete što nam se nudi kroz stih, nežan dodir ruke i stiska punog ljubavi i prijateljstva.

Naravno da su opisani song izvodili mnogi posle Stounsa, možda čak i lepršavije, produkcijski značajnije i udobnije, ali taj sirovi zvuk slobodnog izražavanja, ta jednostavnost, lišena svake ogorčenosti prema samom učmalom životu, može se osetiti isključivo kroz dah Stounsa, to sanjarenje na vetrovitom oblaku poprskanog jutarnjim sunčevim zracima nošenih na akustičnoj gitari kao poslednji dodir leptirovih krila, da se osetiti samo kroz uzdah i vapaj Džegerovog glasa.

Uživajte u galopu divljih konja, zamislite njihov topli dah u hladno zimsko jutro i vaš zagrljaj nad razuzdanom grivom jednog od najboljih čovekovih prijatelja. Sloboda mu je ime…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/divlji-konji-wild-horses/