«

»

окт 31 2016

Štampati ovo Чланак

ДОПИС НАСТАВНИКА ФИЗИЧКОГ

fizickoСрпски савез професора физичког васпитања је упутио допис председнику Владе и надлежним министарствима поводом иницијативе за измену Наставног плана и програма предмета физичког васпитања, који вам преносимо у целости.

СРПСКИ САВЕЗ ПРОФЕСОРА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА И СПОРТА

 Председнику владе, господину Александру Вучићу Немањина 11

Министарство просвете науке и технолошког развоја Кабинету министра, господину Младену Шарчевићу Немањина 22-26

Председнику Националног просветног савета, проф. др Александру Липковском Палата Србија, Бул. Михајла Пупина 2

Председнику Одбора за образовање Народне скупштине Србије, г-ну Муамеру Зукорлићу Трг Николе Пашића 13, Краља Милана 14

Покрајинском секретару за високо образовање и научно-истраживачку делатност, проф. др Зорану Милошевићу Бул. Михајла Пупина 16, Нови Сад

Поштовани,

Српски савез професора физичког васпитања и спорта овим путем жели да Вас обавести да у потпуности подржава иницијативу за измену Наставног плана и програма физичког васпитања, коју је мр Горан Петровић поднео Министарству просвете, науке и технолошког развоја, испред Удружења педагога физичке културе Београда, које је чланица нашег Савеза. Консензус о неопходности измена наставног плана и програма је постигнут на нивоу колега из целе Србије, што је потврђено одлукама које су донете на Летњој школи педагога физичке културе – Дивчибаре 2016.

Обавештавамо Вас да се у иницијативи коју су поднели професори физичког вапитања, предлаже обједињавање часова два предмета Физичко васпитање- Изабрани спорт и предмета Физичко васпитање у један предмет са 3 часа недељно, и уведу обавезне секције у још два дана током недеље, како би ученици имали свакодневне физичке активности. Истовремено Вас обавештавамо да смо против предлога министра просвете изнетог у медијима да се предмет физичко васпитање изабрани спорт замени часом предметом информатике, као и да сагласност за такав предлог никада није дало ни једно стручно удружење, укључујући и Удружење педагога физичке културе Београда са чијим представницима је министар имао разговор.

У оквиру својих редовних дужности и надлежности, НПС је 2011. покренуо расправу о реализацији наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту, у Србији, а 2013. године усвојио Мере за унапређивање наставе физичког васпитања. Констатовано је да је психофизичко стање деце и омладине веома лоше, што су потврдила истраживања Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“. Бележи се све већи број деце са постуралним поремећајима (свако друго дете), у порасту је проценат гојазне деце, као и пораст броја хроничних незаразних болести које су пре свега последица недовољне физичке активности (дијебет типа 2, хипертензија, срчане сметње…). Шира Међуресорна радна група предложила је мере које би требало предузети у циљу побољшања здравља и психофизичких способности деце и омладине кроз унапређивање наставе физичког васпитања.

Предложене мере НПС-а односе се на целокупан циклус школовања, од првог разреда основне школе, до универзитетског нивоа образовања, али такође истичу и неопходност системског физичког вежбања деце предшколског узраста. На основу евалуације и бројних истраживања стања наставе физичког васпитања, установљено је да се она не спроводи у складу са прописаним програмима превасходно у првом циклусу основног образовања. Разлози су пре свега материјално техничке природе као и недовољне обучености професора разредне наставе за стручни рад у домену физичког образовања, са децом млађег школског узраста (посебно у трећем и четвртом разреду). Последице оваквог стања, далекосежно су негативне, када се има у виду вишеструки значај физичког васпитања о коме говори Европски парламент у преамбули Одлуке из 2007. године. „Физичко васпитање је једини школски предмет у оквиру којег се деца припремају за здрав живот и да је оно усмерено на њихов целокупни физички и ментални развој, да се кроз њега преносе важне друштвене вредности као што су правичност, самодисциплина, солидарност, толеранција, тимски дух и фер плеј“ и заједно са спортом сматра се „једним од најважнијих оруђа у социјалној интеграцији“.

Европска комисија за образовање, формирала је заједно са EUPEA (Eвропска асоцијација професора физичког васпитања), у Будимпешти јуна 2016. године комисију за повећање броја часова физичког васпитања у Европи. Примера ради, пет часова физичког васпитања уведена су у Планове у Мађарској и Словенији. Са друге стране у Руској федерацији је враћен број часова физичког васпитања на три са два у недељном фонду, а нашој деци се предложеном иницијативом одузима трећи час физичког васпитања. У вези предлога који је министар просвете изнео у средствима јавног информисања, а који се тиче „давања“ часова предмета Физичко васпитање-изабрани спорт, предмету Информатици и увођења спортских активности 3 дана по 30 минута, који би надоместили дате часове, можемо вам саопштити следеће:

1. Предлог стручних удружења је да се предмет Физичко васпитање-изабрани спорт врати у фонд часова предмета Физичког васпитања (са једном оценом), а да се још два пута у току недеље уведу обавезне секције како би се системски регулисало свакоднево физичко вежбање наших ђака.

2. Предложени модел спортских активности 3×30 минута нема упориште са организацијског, дидактичко-методичког, нити здравственог аспекта наставе физичког васпитања, и нема никакве везе са едукацијом ученика – наставом, нити се иједна физичка активност у предложеном трајању може назвати спортом.

Мишљења смо да је неодговорно организовати вежбање за време трајања одмора (великог одмора) између часова (када деца треба да се одморе, једу и сл.). Међусмене су углавном резервисане за наставу верског и грађанског васпитања, друге изборне предмете и школска такмичења. Историјски посматрано вежбање у виду рекреативних пауза се показало у пракси као неизводљиво (већ је реализовано у оквиру програма из 80-их година прошлог века). Овакав вид вежбања није усклађен са савременим потребама деце и омладине. Просторно питање је где ће се деца припремити за тај такозвани час (где ће се пресвући, умити опрати руке…). Чини нам се да је предлагач, поред осталог, заборавио на здравствено-хигијенски значај физичког васпитања. Време вежбања на часу физичког васпитања, који траје 45 минута, задовољава педагошки и „тренажни“ минимум неопходан да би физичко вежбање оставарило позитиван ефекат на организам ученика. Колико би ефективно трајало вежбање ученика у изнетом предлогу???

3. Спорт, спортови и спортске дисциплине су пре свега средство (али не и једино) које користимо у физичком васпитању ученика. Такође нужно је поћи од става да је школски спорт (сагледан кроз такмичења) само један од организационих облика рада присутних у програмима физичког васпитања и то као добровољна ваннаставна активност, чији су циљ и задаци у функцији остваривања циља и задатака физичког васпитања.

4. Низ питања се појављује у вези са предложеним решењем:  Зашто нема стручне јавне расправe?  Да ли знамо какви су ставови родитеља, ученика па и директора школа према овом предлогу?  Да ли се на тај начин повећава максимално недељно оптерећење ученика?  Како ће се предложене активности организовати када се зна да један професор физичког васпитања у просеку ради са око 300 ученика?  Да ли би се и како такав модел активности рачунао наставницима у недељном фонду часова?  Како увести нешто обавезно за ученике, а не променити Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основној школи и пратеће Правилнике?

5. Програм вежбања ученика од I до IV разреда који подразумева прекидање часа других предмета на два минута („Пауза за мозак“), можемо подржати, ако то посматрамо као вид активног одмора ради постизања боље концентрације ученика за наставак часа. Гледано са становишта развоја физичких и функционалних способност (што је један од главних циљева и задатака физичког васпитања), ова активност не доприноси развоју ученика. Исто важи и за предложени модел 3х30 минута.

6. Што се тиче предмета Информатика мишљења смо да он треба да има своје место у нашем васпитно-образовном систему, али не на начин да се Физичко васпитање-изабрани спорт укине, како би се тај час уступио другом предмету. Мишљења смо да је организационо лакше решење да ученици, осим на предмету Техничко-информатичко образовање, имају додатне часове Информатике 3×30 минута недељно.

Из свега горе наведеног Српски савез професора физичког васпитања и спорта не може подржати овакво решење. Пошто се увелико ради на формирању модела дуалног образовања у складу са интенцијама Европске уније, недопустиво је да се физичко васпитање посматра са  аспекта осталих општеобразовних предмета, јер је физичко васпитање директно везано за здравље и радну способност будућих уско специјализованих стручњака у разним професијама.

Одузимање једног часа физичког васпитања директан је атак на способности и здравље наше деце и омладине. Пропуштено у информатици се може научити, а пропуштено у дечјем физичком развоју се никада не може надокнадити. Подржавамо предлог министра просвете да Спортски дан буде део школског календара. Напомињемо да садашњи Закон о основној школи у члану 40, предвиђа обавезну Недељу школског спорта, у оквиру које, предлог министра може бити реализован.

Исти члан Закона предвиђа сарадњу школе и локалне самоуправе у организацији Недеље школског спорта. Такође, на основу Закона о спорту свака локална самоуправа од буџета намењеног спорту, у обавези је да издваја 20% за школски спорт. Предлажемо да се средствима тог фонда, реализује Спортски дан у оквиру Недеље школског спорта. Мишљења смо да је неопходно донети Правилник или Стручно упутство о организацији недеље школског спорта у основним и средњим школама, и спремни смо да узмемо активно учешће у изради тог документа. Овим путем желимо да нагласимо да је Савез отворен за сарадњу са министарством јер препознајемо жељу да се унапреди васпитно-образовни систем наше државе и физичко васпитање у њему

С поштовањем,

Председник ССПФВС

Проф. др Драгољуб Вишњић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/dopis-nastavnika-fizickog/