(ФОТО) ОРЈЕНТИРИНГ КАО НАЧИН ЖИВОТА- КОПАОНИК ОПЕН ИЗ УГЛА ЛАИКА

Текст и фото: Наташа Миљевић

Бити међу орјентирцима неколико дана на терену, присуствовати њиховим такмичењима, ући делом у њихов начин размишљања и слободно се може рећи и стил живота, може вам отворити неке нове, посебне видике. Бар се мени тако десило.

ПОСК Јасеница постиже озбиљне резултате и на међународном такмичарском нивоу, камоли домаћем. И до сада је тако било. И биће. Људи, наши суграђани који су свим срцем и душом у овом необичном спорту су вишедеценијски познаваоци ове области. Овог пута, на Копаонику, били су и организатори такмичења. И како то у ствари изгледа, када уђете у организационо-такмичарску срж овог спорта, а лаик сте у тој области?

Поједностављено речено, орјентиринг је трчање по различитим теренима, на основу мапе коју добијате на самом старту, детаљно означене по врсти терена, положају стаза, шума, водених препрека, надм.висине тачака и сл., где имате одређени број нумерисаних пунктова дуж читаве стазе на којима се морати одређеним редоследом чекирати тј.пријавити. Колико то брзо чините, тј.колико сте кондиционо спремни и колико паметно сте одабрали путање између тих пунктова вас и дефинише на ранг листи. Приступ овим тркама је индивидуалан – такмичари су оба пола и свих могућих узраста, тако да ни слоган „од 7 до 77″ не покрива цео спектар учесника.

Често учествују и читаве породице. Трчати, лаганим темпом, кроз шуме и пропланке и при том се сналазити на непознатом терену, свакако је подухват сличан онима које су и наши преци вековима чинили, како у миру, тако и у рату. Једноставно, то нам је уписано у генетски код. И зато смо у томе успешни, као и сваки народ који је много ратовао тј. био принуђен на то. Атмосфера тимског рада, одговорност и саборност и заједничко планирање, уз високу дефиницију сваког детаља, овде је био максимално присутан.

Орг.састанци су мапирање сваког корака такмичара и сваке ситуације која се може десити. Отуд је потребно да овде буду укључене структуре и као што су Војска Србије, лекарски тимови, општински органи и поприлична техничка подршка. При том организатори морају бити на старту сатима пре трке и сатима после ње, како би прво припремили стазу, а затим оставили природу (или улице и тргове у градској варијанти) онакву какву су и затекли – нетакнуту. Наравно, трчи се и у градском окружењу али ми се чини да овакве трке кроз „шарене“ терене планина имају неодољиву чар за све такмичаре.

Нација је било много, лепих дружења још више, а наши такмичари такође освојише многа одличја и сви се заједно надисасмо златног ваздуха Копаоника на 2 км н.в. И сви су у сваком тренутку спремни да вам објасне све што се дешава на стази или ван ње, јер је такав дух овог спорта – иако сте као такмичар сами, у дивљини, без навођења, далеко нећете стићи. Саборност је овде и циљ и средство и сврха. Баш као у једној великој породици.

После оваквих искустава, сетите се и свих емисија које сте.икад гледали о преживљавању у природи – разликовању гљива, камповањима свих врста, налажењу воде, лову, риболову, дивљем воћу и цвећу и наравно – инсектима и другим примерцима фауне који нису баш најпријатнији за сусрет. Али, природа је управо таква – непредвидива. Баш као и орјентиринг, који је њен део и то жели и да остане. А о лепоти и понуди самог Копаоника као туристичке дестинације, можете делом расудити из следећег материјала који сам снимила било пењући се на Панчићев врх или просто шетајући по обронцима планине или усред туристичке вреве. Утисци су различити. Заједничко им је једно – лепота.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/foto-orjentiring-kao-nacin-zivota-kopaonik-open-iz-ugla-laika/