ГРИП ХАРА – ЕПИДЕМИЈЕ НЕМА

Грип је болест врло слична прехлади, понекад су симптоми исти, али често јачег интензитета и дуготрајнији. Јављају се најчешће у јесен и зими. И прехладу и грип узрокују вируси. Вируси прехладе и грипа нападају нос, носне синусе, грло и горње дисајне путеве (грло и бронхије). Они се преносе капљицама загађеним вирусима, које у околину доспевају кашљањем, кијањем или говором, а у организам улазе удисањем или преко слузнице носница, грла или очију.

Уобичајени симптоми у виду цурење воде из носа, зачепљеног носа, кијања, гребања у грлу, кашља и повишене температуре јављају се између 1. до 4. дана након додира са вирусом и трају просечно од 5 до 7 дана. Код прехладе су симптоми много блажи и у правилу не захтевају посебну медицинску пажњу, већ је довољно применити традиционалне методе самолечења – чај с медом и лимуном као и помоћна средства за снижавање температуре и ублажавање симптома.

Грип је озбиљнија болест чији симптоми започињу нагло и захватају цело тело, и на тај начин онеспособљују човека за нормално функционисање. Грип понекад може изазвати по живот озбиљне компликације и то нарочито код мале деце, старијих особа или хроничних болесника са већ ослабљеним имунолошким саставом.

ИМУНОЛОШКИ САСТАВ

Здрав имунолошки састав чини основни предуслов за здравље човека, као и дуг и квалитетан живот.
Ако је ослабљена активност имунолошког састава подложнији смо различитим инфекцијама.

Бројни су узрочници који могу ослабити функционисање састава одбране! У првом реду то су стрес, исцрпљеност и хронични умор, затим непримерен начин исхране уз смањен унос појединих нитрата и витамина, минерала и антиоксиданса, као и стил живота са недовољно телесне активности, пушење и слично.

СИМПТОМИ ПРЕХЛАДЕ

Прехлада је блажа инфекција носа и грла, која траје највише седам дана, а узрокују је вируси.

Млађа деца код којих имунолошки састав још није у потпуности развијен, прехлађена су и по дванаестак пута годишње. Старија деца имају развијенији имунолошки састав, па се код њих прехлада јавља неколико пута годишње. Одрасли су прехлађени просечно 2-3 пута годишње, а код пушача се прехлада јавља чешће и то уз израженије симптоме.

Симптоми прехладе су: цурење воде из носа, зачепљен нос, сузење очију, кијање, гребање у грлу, кашаљ, повишена температуре.

Компликације: симптоми прехладе трају обично неколико дана, а најдуже до једне недеље, без обзира да ли се узимају лекови и помоћна средства или не. Ако имате астму, хронични бронхит, уобичајени симптоми се могу погоршати и трајати неколико недеља, иако је прехлада већ прошла.

Код здравих људи компликације узроковане прехладом су ретке, а код осетљивих људи може се јавити упала синуса или ува и продужити трајање кашља.

СИМПТОМИ ГРИПА

Грип је заразна инфекција горњег дисајног састава изазвана вирусима (вирус А, Б или Ц). Вируси се непрекидно мењају, па људски организам није у стању развити природни имунитет . Вируси А и Б изазивају грип са јако израженим симптомима и често су узрочници епидемија, док вирус Ц изазива грип у врло благом облику, понекад без симптома, као и да се преносе са човека на човека капљичним путем.

Симптоми грипа код одраслих:висока температура (виша од 39°Ц, често праћена дрхтавицом), болови у мишићима и зглобовима, исцрпљеност и малаксалост, гребање у грлу и кашаљ, сузење и црвенило очију, главобоља, цурење воде из носа.

Симптоми грипа код деце:Симптоми грипа код деце слични су симптомима код одраслих. Међутим, деца обично имају вишу температуру. Код предшколске дјеце тешко је на први поглед одредити да ли је ријеч о грипу, јер сличне симптоме могу изазвати и неки други вируси.

КОМПЛИКАЦИЈЕ
Грип је озбиљнија болест од прехладе и може бити фатална за старије људе, а посебно оне са хроничним болестима и слабијим имунолошким системом.

Најчешће компликације су: упала плућа изазвана вирусом грипа, бактеријска упала плућа, бронхитис, миокардитис и перикардитис, упала ува, упала синуса, фебрилне конвулзије (последица високе температуре код деце млађе од три године), док код особа са астмом и другим болестима плућа може доћи до погоршања уобичајених симптома и повећања ризика за развој упале плућа.

ОЈАЧАЈТЕ ИМУНИТЕТ

Имунитет представља све обрамбене реакције људског тела у борби против разних болести, али не може он сам све одрадити, потребна је и помоћ споља.

Довољан унос протеина, као и воћа и поврћа најједноставнији је начин за побољшање имунитета. Особе које не једу месо, попут вегетаријанаца или оних који су на дијети која га искључује, имају слабији имунитет. Лимун и јабуке морају постати обавезан део свакодневног менија. Узимање великих количина витаминских напитака највјеројатније неће смањити шансе за инфекције, а много важније је здраво се хранити и у организам уносити намирнице богате витаминима.

Дневна доза пробиотика смањује ризик од прехлада, али и њихово трајање. Калцијум у млечним производима одлична је помоћ у дијети, одржава чврстоћу костију и ниво мишићне масе, али и помаже при сагоревању масти.

Мед повећава природну отпорност организма од болести јачајући имунолошки састав, и надопуњује са лековитим напитцима, као што су биљни чајеви.

ПРЕВЕНЦИЈА И ВАКЦИНАЦИЈА

  • Како спречити прехладу и грип?
  • Док се против грипа можете вакцинисати, прехладу је врло тешко спречити. Придржавањем следећих савета који могу бити врло корисни за спречавање прехладе и грипа помоћи ћете и себи и другима:
  • избегавајте боравак у затвореним просторијама где има много људи,
  • избегавајте блиски контакт са особама које имају прехладу или грип поготово првих дана,
  • често прање руку, а нарочито после руковања или додира са предметима које је употребљавала болесна особа,
  • држање руку даље од носа или очију,
  • ако су деца прехлађена или имају грип, након игре опрати њихове играчке, проветравајте просторије у којима се борави, обогатити исхрану свежим воћем и поврћем, вакцинисати се против грипа.

ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ГРИПА

Најбољи начин превенције против грипа је вакцинација, а вакцинисати се треба сваке године, јер вируси грипа врло брзо мутирају, па се због заштите од нових типова грипа сваке године развијају нове вакцине.

Вакцина не може изазвати грип, али се можете неколико дана осећати болесно и слабо или чак имати благо повишену температуру, јаче реакције изузетно су ретке. На месту убода могу су појавити бол, оток и црвенило које у правилу нестају после два дана.

Коме се вакцинација препоручује?

Због компликација које могу бити последица грипа вакцинација се препоручује:

  • особама старијим од 65 година,
  • свим хроничним болесницима, посебно одраслима и деци старијој од 6 месеци са хроничним болестима срца и плућа, па тако и онима који имају астму,
  • здравственим радницима и свима онима који се брину за хроничне болеснике, старије особе и децу,
  • зараженима ХИВ-ом,
  • женама које планирају трудноћу и које ће бити трудне више од 3 месеца у сезони грипа,
  • деци старијој од 6 месеци на континуираној терапији лековима који садрже ацетилсалицилну киселину.

Коме се вакцинација НЕ препоручује?

  • особама које су алергичне на било коју компоненту вакцине,
  • особама које имају неку акутну болест, температуру или се опште не осећају добро.

ЛЕЧЕЊЕ

Шта учинити када већ имате прехладу или грип?

  • узимати доста течности,
  • одмарати се,
  • проветравати просторију и овлаживати ваздух у просторији у којој боравите,
  • узмати безрецептне препарате и помоћна средства – нису лекови који лече вирусну инфекцију, али могу помоћи да се лакше преброди грип и прехлада,
  • не узимати антибиотике по сопственом нахођењу. Прехлада и грип су вирусне болести и антибиотици не могу помоћи. Тек ако се јаве компликације као што су бактеријска инфекција синуса, ува, бронхитис, упала плућа лекар ће, ако је потребно, прописати антибиотик.

ОВО МОЖЕТЕ И САМИ!

Препоручује се пуно свежег воћа и поврћа исхрани због садржаја биљних влакана, витамина, минерала и антиоксиданса!

Од важности је уносити витамине А, Ц, Е, цинка, селена и бакра. Важно је уносити и довољне количине течности, због спречавања дехидрације и влажења слузнице носа и грла, као и ослобађања слузи која може довести до зачепљења дисајних путева. Посебан значај се придаје топлој супи, јер она подстиче лучење слузи и скраћује време задржавања вируса на слузници.

Корисни су и топли чајеви (нана, мајчина душица, камилица, шипак) уз додатак меда, лимунаде јер влаже слузницу и ублажавају болове. Мед је стари испробани лек код болести дисајног пута, а његово деловање значајно могу побољшати додаци прополиса и матичне млечи.

КАДА СЕ ЈАВИТИ ЛЕКАРУ?

Када се јаве симптоми прехладе или грипа не мора се одмах ићи лекару, поготово ако сте иначе здрави и опште се осећате релативно добро.

Ипак, посетите лекара у случају ако:

  • се симптоми погоршају,
  • симптоми трају дуже од неколико дана,
  • сте се осећали мало боље, па су се након тога јавили озбиљнији симптоми као што је мучнина, повраћање, висока температура, дрхтавица, болови у грудима, као И кашаљ праћен густим жуто-зеленим испљувком,
  • сте хронични, плућни или срчани болесник.

 

Извор: Здравље

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/grip-hara-epidemije-nema/