(VIDEO) GRUPA JADAC U PUNK ROCK CAFEU

Poslednji lavež pasa utihnuo je u smiraj praskozorja te rane jeseni. Teškim koracima oktobar je klizio
ka svom zalasku, sumorna lica i bez izrezbarenog osmeha na njemu. Kako otužno zvuče sve
neispričane priče i davno zaboravljeni dogadjaji poredjani u beskonačnom nizu opustelog zaborava.
Čovek sniva, a neko neznan odlučuje o maloj sreći usamljenih ljudi. Srebrni okovni plašt se nadvije sa
svih strana, lepo upakovan i dizajniran za teatralne dogadjaje neostvarenih želja emitovanih sa
celularnih ekrana malih pajaca što vise o koncima nevidljivih ruku.

One prave ruke, koje sizifovski guraju noć u dan i obrnuto, iskazujući treptaj sreće samo na mah, bile
su visoko podignute te oktobarske večeri, zajedno sa momcima iz benda raskošnog talenta,
soficiranog načina muziciranja i vlastitog ostavljanja neizbrisivih tragova muzike, na način na koji ih
oni vide, razumeju i čuju. Osetilo se to traženje rasplamsanog žara na ugarcima nošenih vetrom
rokenrola.

Te večeri, 16. oktobra, u palanačkom malom klubu Punk Rock Cafe-u nastupio je bend JADAC. U tih
sat vremena što su proveli na sceni odsvirali su svoj rock opus, opušteno, sigurno i muzički
nadahnuto.

Tekstovi su visokokostilizovani, poetični, sam nastup vizuelno veoma prihvatljiv. Sav taj sveži val
zapljuskivao je malobrojne prisutne kroz reči, povremeno nedorečene, pesnički nesputane, ali se svo
vreme osećao taj igrokaz izrečenih i sklonjenih misli. U pesmi "Dresura", lako je uočljiva
minimalistička želja da kod sistema uzimanja i davanja ide sve u jednom smeru, nema te povratne
integracije ljubavi u okolišu trvenja i tudjeg žrtvovanja. Nema pružanja uzajamnosti. Surova stvarnost
se ogleda i u pesmi "Istina", gde se upozoravamo na vreme kako je laž dovedena do
neprepoznatljivosti, sa gotovo filozofskim pitanjem šta je istina, a pogotovo gde se izgubila u
vekovima obmane i zatupljivanja sužnjih. U pesmi "Ćorsokak" opisan je naš savremeni trenutak, ta
pogodnost koja traje li traje, na usku radost malobrojnih dobitnika večne lutrije. U pesmi "Car",
opisan je isti, mislim da je time sve rečeno. Ili je možda ostalo nedorečeno, po potrebi. Tu su još
"Čvarci", "Nemoj govoriti jebiga" i sjajna instrumentalna stvar "Globalno zagrevanje" kojom su
završili Javnu probu momci iz grupe Jadac. Naravno, u tih desetak odsviranih pesama, kao prva
odsvirana je numera "Jadac". Pitanje je znamo li mi za jadac, koliko puta nas lome na isti trik, koliko
puta nas učine lažno srećnim u trenutku bezumlja i bespoštedne pohlepnosti.

 

Imam utisak da sam počeo pisati od kraja, preskačući integralni utisak audio uživanja celog benda,
medjutim, lični doživljaj je da je bend Jadac pre svega sklop unikatne poezije duboko skrivene iza reči
i elegantno obojenih toplim zvukom. Jednostavno iz njih je isijavao stilizovani art u oklopu rokenrola.
Konceptualno muzičko-stilski su me na prvi mah podsetili na nekadašnju sarajevsku grupu Kongres
(imali su samo jedan i to i te kako pristojan album "Zardjale trube" sredinom osamdesetih godina
20.veka), no to je jedno pozitivno poredjenje sa njima, sličnost se ogleda u neposredno lakoj
komunikativnosti sa misaonim akcentima koji protivreče ralnoj stvarnosti i suvišnoj gruboj
narativnosti u smislu predloga šta i kako dalje.

Grupa Jadac, bude li uporna u negovanju sopstvenog stila, svakako će izaći na svetlost iz ove
uramljene tame, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog autentičnosti spajanja muzike i teksta, ali i
načina izvodjenja svoga stvaralaštva. U tih sat vremena uvežbavanja svog skromnog opusa, nema za
čime da žale. Ne gledam ih kao lokalni bend, pre sveg iz razloga odlične strpljive svirke, načina na koji
to rade, počev od sjajnog bubnjara i ritam gitare, preko odličnog vokala (čovek svira i bas,
eventualno mu se zbog toga može prihvatiti statičnost komunikacije sa prisutnima) i rasviranog solo
gitariste, koji je u nekim segmentima prosto topio zvuk kroz razmrdani solo više puta isti protežući
kroz kristalni naglasak slikan poezijom. Skroman, tih i gotovo nevidljiv na sceni, ali se i te kako čuo
njegov lepršajući ton kadgod je poželeo da uskladi muziku i poeziju u jedan virtuelni dašak zanjihan
na bedrima nosećeg refrena songa koji izvode.

Ne mogu preskočiti ni ovaj put organizatore koji su nam priuštili Javnu probu, koji su preduzeli sve
neophodne zdravstveno-bezbednosno-higijenske mere u cilju pružanja maksimalnog užitka
prisutnih. A njih je bilo… taman koliko treba po najnovijim Zakonskim propisima, odnosno Uredbi,
odnosno, ne znam već čemu i kakvim i čiji odlukama…Život je neprikosnoven i on uvek ide napred,
ma kakve obmane, pretnje ili čiste laži bile pred njim. Proći će i ovo, kao što sve prodje, i smejaćemo
se opet kao i uvek… Gorko…

Puna zahvalnost za mali klub, velikog srca i još veće duše. Na žalost, nema rokenrola bez Punk Rock
Kafea koji je pod svoje okrilje stavio sve što se staviti može na ovim širim lokalnim prostorima, a
podobno je rokenrolu. Tako je omogućio već sledeće veče grupi Nekudim da izvede Javnu probu.
Tako da ovaj put, javno pozivam i Nešu Zlatanovića i grupu Texas Flood da slobodno dodju i u
maksimalno zdravstveno-bezbednosno-higijenskom okruženju naprave Javnu probu u pomenutom
klubu. I da mi konačno potpiše ploču…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/grupa-jadac-u-punk-rock-cafeu/

2 comments

    • Azanjac on 25/10/2020 at 07:40

    Za sve prisutne obezbeđena Korona gratis.

    1. Pravi si Azanjac! Sedi tamo gde jesi!

Komentari su onemogućeni.