HAULIN VULF (HOWLIN WOLF) – 10.06.1910-10-01-1976.

Lažu vas svi koji kažu da pre njih ništa nije postojalo, da je bilo, ali da nije to što bi trebalo biti, da je moglo biti puno bolje, ali da smo sada u Eldorado dolini, te da će sve to trajati, samo blagi naklon i jedan klim, za svetlu budućnost dovoljno je.

U svetu obnažene kulture i instant-dragstor sticanja znanja, umetnost je uvek bila privilegija malog broja ljudi. To nisu oni koji su posedovali skupocena art dobra, nego oni koji su to razumeli. Od stare Grčke, bahatog Rima, preko srednjovekovne tmine, procvata okasnele ljudske misli, do novoprepoznatljive ritam kulture, umetnost preživljava i uvlači se u sve pore društva, tiho i nežno, polako i spontano, no uvek je tu. Da, najbolje ide uz tugu, tešku i umornu, ali časnu dušu, bez obzira na godine, poreklo, pripadnost tzv. eliti ili običnom puku, nacionalnost ili veru…

Uz taj bluz duše odrastao je i sazrevao kao umetnik i Čester Bernet, poznatiji kao Haulin Vulf, koji je preminuo 10. Januara 1976. godine. Iza sebe je ostavio mnogo, ali i ispred sebe je postavio tako visoke zadatke koje danas i najpoznatiji bluz muzičari teško dostižu. Zahvaljujući njegovom specifičnom umeću sviranja gitare, boje glasa i usne harmonike koju je svirao, još za svog vremena bio je jedan od najuticajnijih bluz muzičara. Plenio je čak i svojim izgledom od skoro 2 metra i težinom od gotovo 140 kg. Impresivan u svakom pogledu. Ove godine će biti tačno 50 godina od izdanja albuma The London Howlin Wolf Sessions. Pored Hovlina, na njemu sviraju, Erik Klepton, Stiv Vinvud, Bil Vajman, Čarli Vots, Jan Stjuart, Hubert Sumlin. Pored svojih pesama, koje je potpisao pravim imenom i prezimenom, tu su još songovi Vilija Diksona i Džoa Vilijamsa.

U numeri Nisam sujeveran (I aint superstitious) za bubnjevima je, ni manje ni više, nego Ringo Star (na ploči je naveden kao Riči). Ne zaboravite, sesija se dešava u prvoj polovini 1971. godine, tek što su Bitlsi okončali svoje zajedničko stvaralaštvo. Album je pitak, delo je vrhunskih majstora, ne samo bluza, nego uopšte muzike kao grane umetnosti, skladnost vokala, gitare, usne harmonike i klavira, uz ekscentrično povremeno ispadanje u prvi plan orgulja, praćenog tihim basom i nenametljivim bubnjevima i udarajkama, tako da isti možete sa pažnjom slušati i kada ste veoma tužni i kada ste u euforičnom stanju, daje takvo okruženje da vam ni samoća neće teško pasti. Naravno, najbolje ga je u paru odslušati…

Kao i svako remek delo, i ovaj album je tiho osvajao srca rokera, bluzera i ostalih što znaju da cene prave vrednosti, još uvek traje i pleni svojim eteričnim dahom, te se čini da što je stariji sve bolje zvuči. Naravno, da krcka i malo šuška, ali uz puno ljubavi i nežnosti, vratiće vas ne samo u vreme stvaranja albuma, nego i u mnogo ranije periode kada je u bluzu prioritet bila akustična gitara i usna harmonika.

To su bluz standardi, kao književni klasici, možete ih voleti ili ne, ali oni su tu, postoje i dišu oko vas, bez obzira na godine i prohujale vekove. Možete se opirati koliko vam drago, ali postoje neke vrednosti koje se teško zatiru i zaboravljaju. Jedna od takvih veličina je i Haulin Vulf (Howlin Wolf) i njegov album The London Howlin Wolf Sessions, koji vam više nego toplo preporučujem da ga odslušate. U okeanu beskorisno nepotrebnih tonova što ste propuštali kroz vaše cenjeno uho, ovaj jedan raritet i te kako će ga pročistiti, a onda će te bolje razumeti, ne samo muziku, nego i ostalo uz šta ona ide. Videćete, vredno je vaše pažnje.

Tekst je nastao povodom 45. godina od smrti Haulina Vulfa i 50. godina od rodjenja jednog od najboljih svetskih bluz album. Obojica još traju…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/haulin-vulf-howlin-wolf-10-06-1910-10-01-1976/