феб 03 2017

ИНТЕРНЕТ И ТЕЛЕВИЗИЈА НАЈВЕЋА НАЈВЕЋА РАЗОНОДА У СРБИЈИ

Истраживање о културним потребама и навикама грађана Србије показало да спадамо у европски просек. Културне догађаје највише посећују високообразоване младе жене из града.

Ови „крокији“ резултат су истраживања о културним потребама, навикама и ставовима грађана Србије које је недавно објавио Завод за проучавање културног развитка.

Према тим подацима, око 60 одсто житеља Србије у току радне недеље има свакодневно четири сата слободног времена, а викендом до седам сати. Углавном га троше на дружење, боравак у природи, рекреацију, изласке, гледање ТВ или одлазак у биоскоп. Око 60 одсто грађана прочита барем једну књигу за годину дана, а толико их и редовно чита дневне новине.

Слободно време, како ова анализа показује, готово половина Срба проводи у кругу породице, уз телевизор. Најрадије гледају филмове, вести и квизове, а испред екрана остану од једног до три сата. Четвртина их игра видео-игре на рачунару, а толико их чита књиге, док се чак 11 одсто њих досађује и спава. Сваки десети Србин доколицу проведе у шопингу. Проценат оних који слободно време највише воле да проведу уз ТВ, новине и музику смањује се с порастом степена образовања.

– У великом проценту испитаници су тврдили да воле установе културе, али да их ретко посећују, углавном због недостатка времена – податак је истраживања. – За свега шест и по одсто грађана одласци у биоскопе, позоришта, галерије, музеје и на концерте једна је од три омиљене активности. У односу на пре 10 година када се сваки четврти Србин бавио неким културним стваралаштвом, данас их је тек 15,5 одсто.

За последњих годину дана највише смо певали – 43 одсто, играли уз музику – 32,1, „плели“ коло – 17,3. Плесало је 15 одсто житеља Србије, сликало њих 12 одсто, а ручним радом бавило се 12,6 одсто грађана. Уметношћу су се највише бавили житељи Војводине и београдског региона, а најмање јужне и источне Србије.

Сваког другог Србина не интересују концерти класичне музике, балет и опера, за библиотеке неће ни да чује њих 35 одсто, а за музеје и галерије више од трећине. Осим оних који културне догађаје пропусте због незаинтересованости, ту је и велики број грађана који за то немају времена или новца или им није доступно. Чак 63,6 одсто грађана тврди да нема довољно времена за читање књига, половина за посету споменицима културе, а библиотекама 49,2 одсто.

У библиотеке годишње иде 43,6 одсто грађана, што је за 10 одсто више у односу на деценију раније. Љубав према позајмљивању књига највише показују Војвођани, а најмање – Београђани. Један од разлога лошег скора престоничана могао би да буде податак да Београђани највише купују књиге. Сваког месеца књигу купи око 12 одсто житеља Србије, а више од трећине уопште не издваја за њих.

Више од половине испитаника месечно за културу издвоји максимално до 2.000 динара, петина до 5.000, а 22,6 одсто не издваја уопште новац. „Најлакше“ руке су Београђани.

Истраживање је показало да у односу на житеље Европске уније, Срби подједнако посећују биоскопе, музеје, галерије, а да предњаче у односу на средње и југоисточне европске земље. Позоришта и библиотеке посећујемо и више од њих. Они чешће иду на концерте, али ми смо се више бавили плесом и писањем.

У библиотеке годишње иде 43,6 одсто грађана, што је за 10 одсто више у односу на деценију раније. Љубав према позајмљивању књига највише показују Војвођани, а најмање – Београђани. Један од разлога лошег скора престоничана могао би да буде податак да Београђани највише купују књиге. Сваког месеца књигу купи око 12 одсто житеља Србије, а више од трећине уопште не издваја за њих.

Дневник

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/internet-i-televizija-najveca-najveca-razonoda-u-srbiji/

1 comment

    • Aleksandar on 04/02/2017 at 07:05

    Odraz siromastva u Srbiji. Nikada nam bolje nije bilo u istoriji.

Komentari su onemogućeni.