ЈАСЕНИЧКИ ГРАДИЋ НА РЕКАМА И ЈЕЗЕРИМА-ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ У СПЛЕТУ 2. ДЕО ЛЕПОТА ЈЕ У ОКУ ПОСМАТРАЧА

Аутор Наташа Миљевић

У овом малом фото-серијалу који сам посветила нашем граду, неки од кадрова у прошлом или овом делу могу вам се учинити нестварним, а неки непознатим. Можда бисте неке сцене видели сасвим другачије од мене, али свакако да у оба случаја оне одишу лепотом – било архитектонском или природном, одражавајући труд и умеће човека или Творца. Лепота је понекад заиста само у оку посматрача, а понекад, очигледна свима, као у овим призорима.

Можемо се подичити црквом брвнаром највећом такве врсте у земљи, пресељене на градско гробље греду по греду са првобитне локације у центру града, олтарски иконописану на необично леп начин, а и другим храмовима који нам, ако то заслужимо, доносе заштиту светитеља које наш народ изузетно поштује – Светог Илије, Свете Петке и свакако Светог Стефана Лазаревића, кога бисмо, као Солуњани Светог Димитрија, могли сматрати и заштитником града, поред Београђана.

Простор болничког парка, у коме се мали храм посвећен Светом Стефану, са мироточивим иконама налази и дивног каменог амфитеатра иза њега, је посебно инспиративан за нека будућа културна дешавања, ако их само замислимо и осмислимо у том духу, као што други градови са таквом баштином и чине.

А Храм Светог Преображења Господњег је по свом прелепом фрескопису посебно и значајан и чувен. Можемо бити поносни и на неке друге објекте у граду, који нас сећају на времена занатлија, калфи и трговаца и великих умова и правих интелектуалаца из ових крајева и на чувене паланачке породице од угледа и части које су, колико само у два претходна века, уложиле љубав, зној, а и крв, подижући бројна здања, али и буне, устанке и ратове, не би ли ми живели боље и радосније и изнад свега- слободније од њих. Загледајте се понекад у понеки споменик на старом гробљу кога закриљује ова прелепа црква брвнара и видећете и осетићете сву раскош, сјај и величину некадашњег грађанског слоја у нас.

Свака стара кућа у центру, рестаурирана или не, говори животну причу неке од тих породица и њихових потомака расутих сада углавном по свету. Неки су ипак још ту и са сетом и поносом говоре о својим дедовима и прадедовима, чувеним Паланчанима, заслужним за боље животе својих суграђана. И само најбољи од њих, као домаћини, пословни људи или ратници, могли су управљати градом, срезом или округом. Отуд и толика свест и несебичност код тих људи, брига за опште добро и благостање, осећања правичности и слободарства и на крају, толики и аманет нама какви бисмо морали бити. Отуда и такав напредак града и околних села у та времена. Отуд и толики споменици по граду и околини, тим јунацима у миру и рату. Захвалност је једна од најлепших људских особина, нарочито према онима који живот полажу за другог, за Веру и Отачаство, као највећу жртву коју могу принети своме роду.

hdr

Дух тог и других времена, племенитих и несебичних, још је ту, међу нама, ако се мало потрудимо да га препознамо у себи, јер ,,крв није вода“ и у нама тече та иста крв и живи тај исти дух. А погледа на језерске локвање и приче о покојној г-ђи Смиљи Мишић којој су припадали, присетићемо се у наредном делу овог мало серијала.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/jasenicki-gradic-na-rekama-i-jezerima-proslost-i-sadasnjost-u-spletu-2-deo-lepota-je-u-oku-posmatraca/