ЈП „МОРАВА“ СЕ СТАРА О БУНАРИМА У ТРНОВЧУ

TRNOVCE2Честе рестрикције воде и помињање изворишта у Трновчу, актуелизовале су разговор са директором ЈП Морава из Велике Плане Живомиром Новаковићем приликом ревитализације бунара у Трновчу у августу 2015 године. Можда ће вам бити јасније како цео систем функционише и шта можемо очекивати у будућности од водоснабдевања. 

Успешност извођења радова на чишћењу и обнављању бунара мање издашности процењује се на 30 до 50 процената што зависи од локације и засушености бушотине. Мерења се обављају пре и након поступка да би се прецизно утврдило стање бунара и ефикасност интервенције. На изворишту је у употреби 19, од постојећа 22 бунара, који дају 80 секундних литара воде за потребе регионалног система водосабдевања.

DIREKTOR JP MORAVA– Ово је први корак да би се дошло до недостајућих количина сировине, сама изградња нових бунара је дужи и скупљи поступак. Резултати издашности могу да буду поуздани тек после годину – до две коришћења и контроле капацитета. Разлог оваквог стања бунара је између осталог и коришћење неадекватних пумпи које су имале задатак да транспортују воду од изворишта до Велике Плане и Смедеревске Паланке, да савладавају висинске коте, тако да је све то утицало на засушивање бунара и стварање наслага. Када се буде направила фабрика сви бунари ће добити нове пумпе са мањом снагом које ће имати задатак да транспортују воду само до постројења за прераду, одакле ће много јаче пумпе потискивати воду из хале, кроз систем до потрошача. У тој другој фази имаћемо дужи рад бунара и већи степен њихове искоришћености – каже Живомир Новаковић, директор регионалног ЈП „Морава“ за водоснабдевање Велике Плане и Смедеревске Паланке.

Од неких бунара на изворишту у Трновчу се одустало због смањеног капацитета, док се за преостале надлежна служба бори да максимално извуче шта може да се добије из њих.

– Ако је планирано да бунар даје 10 секундних литара, а даје само један, онда је реално запитати се да ли је енергетска ефикаснот исплатива, или га треба оставити и прећи на други извор у неком другом подручју. Ово извориште на локалитету у Трновчу је претрпано бунарима, презасићено бушотинама. Они функционишу по принципу спојених судова. Уколико један повуче више, има утицаја на други – постоји узајамни однос између једних и других који су у близини. Ово извориште ће остати са бунарима који буду давали прописане количине воде, а прећи ће се на копање нових бунара у Милошевцу, према Лозовику – износи планове у вези са одржавањем система водоснабдевања и ширењем капацитета директор Новаковић .

У непосредној близини Мораве вода се налази плитко, на 10 до 22 метра, што представља олакшавајућу околност за одржавање и инвестирање у градњу нових бунара.

–   У приобаљу смо Мораве тако да није проблем као у неким другим местима где се до воде долази на великим дубинама, а сирова вода извлачи другим, скупљим технологијама. Овде се вода добија на релативно малим дубинама. Стручњаци нису могли да предвиде када су их копали колико ће дуго радити и колико воде ће давати. Све зависи од локалитета. У Шалинцу, 50 километара од овог места, бунари су на истим дубинама издашнији и дуготрајнији, немају примесе мангана и гвожђа у води као код нас. Трајање зависи од изворишта до изворишта. Условљено је квалитетом воде и применом технологије. За експлоатацију се у постојећим условима користе пумпе четри пута веће снаге, 7,5 до 11 киловата које саме ремете окружење око филтера – наводи податке везане за издашност и примену трехнологије директор ЈП „Морава“, Живомир Новаковић.

ЗАШТИТА ИЗВОРИШТА

Извориште у Трновчу, локалитет који обезбеђује воду за регионални систем водоснабдевања две суседне општине, штити се оградом која представља непосредну зону заштите, али не и довољну одбрану од сакупљача старог гвожђа који узурпирањем простора не знају да угрожавају сопствени живот и само извориште.

–   Капије су поскидане, поклопци узети са шахти и електро ормара, посечена је жица од ограде. Носе све што могу да продају као секундарну сировину. Постоје људи који раде на обезбеђењу, али извориште је велико, немогуће је у постојећим условима применити систем да буде безбедан сваки бунар. Кад будемо саградили фабрику, радио уређајима и видео надзором ћемо контролисати сваку тачку. Имаћемо 27 радио станица, комплетан видео надзор да у сваком тренутку контролишемо рад бунара и приступ објектима. Извориште ће се боље пратити и заштити – каже Новаковић уз коментар да је поред непосредне зоне заштите неопходно и хемијски заштитити извориште од штетног утицаја пестицида и минералних ђубрива од стране власника имања који се баве на овом подручју пољопривредном производњом.

– Пољопривредни произвођачи који обрађују имања у окружењу мораће да се придржавају правилника о заштити животне средине. Биће условљени да контролисано користе хемијска средства за заштиту и прихрањивање култура. Требало би деловати едтукативно да би се ратари определили за органску производњу, али и држава би морала подстицајним мерама да обезбеди економску заштиту ратарима овог дела општине. Они живе од пољопривреде. Због производње здраве хране и примене технологије која не загађује животну средину, не уништава природно богатсво које имамо, требало би установити за њих веће принадлежности. Када се једном загади земљиште хемијским средствима мора да прође 10 до 15 година да би се штетне материје разложиле, или изгубиле на друге начине, а да ми немамо утицаја од њих – предочава могуће система хемиске заштите изворишта Живомир Новаковић, директор јавног предузећа које ће газдовати будућом фабриком воде и извориштем .

ДОЗВОЛЕ

Студија о заштити животне средине благовремено је урађена за све претходне пројкте на изворишту у складу са Законом о заштити животне средине. За добијање дозволе за градњу фабрике воде у Трновчу стручни тим је израдио 2014. године студију о утицају будућег индустријског објекта на животну средину , а 24. октобра је добијено решење о сагласности од Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Студија обухвата негативне утицаје које ће имати фабрика са свим нус продуктима који се емитују у атмосферу. Пројектом су предвиђене примене одговарајуће технологије и заштите због чега ће фабрика бити безбедна за окружење, а корисна и неопходна за регионални систем водоснабдевања и испоруку здраве пијаће воде без мангана, гвожђа, нитрта и осталих штетних материја, у потпуности бактериолошки и хемијски дозвољена за употребу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/jp-morava-se-stara-o-bunarima-u-trnovcu/