ЈУ ГРУПА 50 ГОДИНА НАДЕ

У кичменом стубу регионалног рокенрола, значајни пршљен представља YУ Група, сада времешни
носиоци златног раздобља изумрле нам државе, али оно што вреди остаје заувек, без обзира на
паковање и разноразне фотошопове и остале лагарије. Тај исконски прасак рока, горе наведена
дружина, и после 50 година од оснивања храбро носи у себи и на себи.

Еј, 50 година стваралаштва, многи моји исписници и млађи, нису дочекали наведени јубилеј, не даде живот. Тај тужни црни лептир што га опеваше у својим почецима и дан данас је свирачки настанак сваког дечака који узима гитару у руке. Наравно уз Ел паса кондор и касније Смоке он тхе wатер.

Од те 1970. године свашта се дешавало око нас и у нама самима, било је великих успона и још
стрмоглавијих падова, поносних резултата и кукавичјих бегова, као и код YУ групе, било је сјајних
песама и оних које бих заборавио што пре, као и они сами, али било је и класика рок песама са ових
простора. И дан данас ме прође тиха језа када на улици чујем звоњаву мобилног телефона уз песму
Чудна шума. Многим деранима, који и не знају ко је поменута група, слушају отпатке од музике у
слушалицама, тонови ове песме представљају ужитак посебне врсте и зато их наведени звуци буде
између летаргијског слушања неинвентних музичких праваца и сурфовања по разноразним интернет
адресама који су одавно рекли лаку ноћ било каквој едукативној сврси, већ служе доколичарењу и
убијању неорганизованог времена младих …

Не, рокенрол није само музички правац, није само покрет неколицине врхунских уметника од Прислија,
Хендрикса до Спрингстина и Kлептона, то је начин живота, стремљење ка нечему узвишеном, недодирљивом, али ту некако око нас, слободно лепрша, као ветар у коси заносне лепотице на
мотору…. Ту своје часно место заузимају, како би сад било неумесно рећи момци, још
неприкладније написати неку другу реч која је много ближе истини, али није правична, не оцртава сав
уложени труд браће Јелића, као музички пројекат кроз све ове године битисања групе.

Писати о било чему што је свеже може бити мач са две оштрице, јер вас увек могу повести тренутна
осећања, расположење или просто незаинтересованост за оно што радите. Једна од врхунских светских хард рок група Лед Цепелин никада није опростила најпознатијем музичком магазину Ролингстонс што су им у приказу првог албума, на почетку каријере, исти сасекли кроз негативну критику. По мени врхунски мајстори писања у најпродаванијем музичком магазину повели су се искључиво тренутним инстиктом и ту су погрешили. Много…. Kао и све друго, па и у људском уху и музика мора да одлежи…
Ништа на пречац. Тако је и са последњим албумом YУ групе, мислим да им је то дванаести студијски
албум, али не држи те ме за било какву статистику, не подносим математички приказ било чега, лирика је мој осврт и приказ. Албум из 2016.године је чврст, модеран и продукцијски веома захтевно одрађен у маниру савременог рокенрола, не оног са почетка овог писања. Yу група је и са тим делом
показала зашто су све ове године опстали. Не, нису имали само оно нешто, имали су неспорни квалитет, стрпљивост и марљивост у раду, нису журили, нису тезгарили, просто… Они су стварали… Kако им и сам албум каже Ево стојим ту… То смо ми, такви смо какви смо, грешни, уморни, мрзовољни, често уплашени, понекад обесмислени… Али стојимо ту… Пркосни и усамљени, без рама, нема фотошопа и шарене телевизије, само ми… Са ратничким погледом у будућност и усахлим трептајем у прошлост. Али стварамо, још увек прашимо… Жао ми је што не објавише и винилно издање, они су то свакако заслужили.
Не знам да ли они који одлучују о томе имају неку другу визију, сем гомилања новца кроз продају производа. А винил је топао, нежан и траје, то је прави отисак у времену.

Имао сам ту част и задовољство, тада још тога несвестан у свом адолесценском добу, да их одгледам на живо, са можда најбољим у то доба бубњарем у бившој нам држави, Драгољубом Ђуричићем, а сада безвременским музичарем са овог поднебља. Били су то његови почеци којима је моја маленкост присуствовала уз промоцију албума Само напред…. Са ове дистанце био је то
релативно пристојан пројекат, одлично музички одсвиран, али мени се лично нису свидели текстови, мислим да су сувише танки за тако снажну групу, да нису имали онај очекивани емоцијални набој, а који је био присутан у претходним албумима, пре рећи сингловима. На српској Википедији посвећен YУ групи стоји да се на поменутом албуму налазе и две, мени лично изузетно квалитетне песме, Идентитет и Идеш ми на нерве, што је апсолутно нетачно. Њих тамо нема, то је сингл плоча, али очигледно да они који се баве искључиво сувопарном хронологијом и статистиком, не воде рачуна о тим „ситницама“.

Но било како било, све је то ствар укуса, али YУ група траје и ствара. Ове године ће обележити изузетно вредан јубилеј постојања и мишљења сам да им и држава треба помоћи у смислу организовања једног музичког спектакла, уз симболичну цену карата, како би се привукле све генерације са ширег простора региона да својим присуством обележе славље поменуте групе. Наравно и шарена телевизија би такав догађај требало преносити, ако може без реклама. То нека се сачува за целодневни ријалити програм…
Ипак, рокенрол има душу… А да ли има наде… Хм…

Миодраг Марковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/ju-grupa-50-godina-nade/