KLASIKU MOLIM

 Kada se sklopi lepršavi mozaik izmedju vrhunskog muzičkog obrazovanja, mladosti i želje za virtuoznošću na klasičnoj gitari, autentičnost konceptualnog doživljaja umetnosti istinskih vrednosti poznatih svetskih gitarista klasične gitare i tradicionalnih obrada pesama iz naroda, dobije se jedinstveni kamerni sastav – kvartet gitara 4Gs Quartet.

Četiri mlada momka, studenti završnih godina Fakulteta umetnosti u Nišu, Stefan Dejanović, Miloš Vuković, Pavle Žarkić i Stefan Milenković, sa kojima radi redovni profesor i kompozitor Bratislav Zlatković, već duži vremenski period, itekako privlače pažnju stručne javnosti muzike kojom se bave, ujedno imajući veoma vredne i zapažene nastupe u regionu. Ovde se posebno mora istaći da su mladići u navedenom kvartetu dobitnici prve nagrade na XX jubilarnom Guitar Art festivalu 2019.g. u kategoriji kamerna muzika, u Beogradu, zatim na XXIII Internacionalnom konkursu Akademije
Marin Goleminov 2019.g. u Bugarskoj, a nosioci su i zvanja Laureat na Naissus guitar festivalu 2019.g. u Nišu za izuzetne rezultate u izvodjačkoj umetnosti. Izmedju ostalih, meni poznatih nagrada, imaoci su sertifikata za značajan doprinos X Medjunarodnog festivala Via Pontica u Balčiku. Inače, kvartet gitara u samoj klasičnoj muzici, nije često vidjen, ali hrabrost ovog kvarteta ne ogleda se samo u sviranju klasičnih kompozicija Čajkovskog, Belinatija, Macuoke i sličnih svetskih priznatih umetnika koji su ovekovečili i proslavili klasičnu gitaru, već i u, pomalo bojažljivom, pristupu obradi tradicionalnih pesama, a koje su ovi naši prostori zaista prepuni, sa pravim nacionalnim etno
blagom. Prošla godina ostavila je svuda svoju pandemijsku pošast u raznoraznim oblicima, a u umetnosti je gotovo izbrisala svaku koncertnu misao svima koji se bave muzikom, u bilo kom obliku. Prosečan slušalac teško da će preko klasičnih medija dobiti bilo kakav podatak o drugačijoj vrsti muzike, a kojom već populistički nisu
zatrovani širi mladi naraštaji, osim preko društvenih mreža od umetnika i njihovih prijatelja, koji se bave nekom nama nepoznatom muzikom, dalekom od našeg običnog uha, odnosno zvučnog zapisa koje ono želi. Mada, pre mislim da se radi o nestrpljenju da se sasluša nešto novo, drugačije, neki novi zvuci, ili stare note na nov način, na nešto drugačije nego što smo inače svikli. Jednostavno, nema se vremena. A to je vlastita obmana, da ne kažem laž. To našenestrpljenje ubija svaku želju za nečim što je drugačije, ne dozvoljavamo sami sebi da istrajemo i u tako malim stvarima, da nešto odslušamo od početka do kraja. Zar je moguće da vlastiti prepev
od samih sebe iskamo? Čemu ovoliki uvod? Da bih objasnio zašto sam kvartet gitara 4G' s onlajn odgledao i odslušao krajem decembra prošle godine, a tek sada sumiram utiske o istima. Zašto mi je za tih četrdeset minuta muzike, da bih je razumeo i prihvatio na onaj način na koji su ovi mladi gitarski virtuozi želeli da sebe kroz nju predstave, bilo potrebno vreme, da je sagledam u pravom kontekstu muzičkog stvaralaštva i da istu preporučim drugima da je odslušaju. Baš iz gore navedenih razloga, neinformisanosti, nestrpljivosti i neprihvatanja drugačijih ponudjenih vrednosti.  Sam onlajn koncert protekao je svečano, nekako suviše
dostojanstveno i muzički uzdignuto. Kroz četiri gitare sve vreme se osećala neizreciva mladalačka inpulsivnost koja je provejavala kroz prste gitarista nošena prikrivenim nabojem koji može dati klasična melodija. Opušteno i skladno, a na kraju jedan mali, poseban ugodjaj u pravom kantri maniru, onako pučki više nego prihvatljivo, veselo i razdragano do poslednje note. Kao prva snežna vejavica na kraju tumorne godine. Izrazito efektan završetak. Sigurno znam da Stefan Dejanović, MIloš Vuković, Pavle Žarkić i Stefan Milenković, neće promeniti svet, ponajmanje onaj muzički kome većina nas pripada i tragikomično želi da ostane do kraja u istom fazonu, ali u beskonačnom sazveždju zvezdica, dozvolimo i njima pravo na odabir nečega što se, istina manje sluša, ali ništa manje umetnički vredno nije, da u nekoj novoj raspodelikarata kroz novi špil istog, i oni zavrede našu pažnju, bar na tihčetrdesetak minuta iskrenog poimanja muzike i dečačkih stremljenja
ka umetničkim putevima kojima žele hoditi. S toga toplo preporučujem da ih odslušate na:

Što da ne, možda vam se i svidi više nego što mislite…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/klasiku-molim/