КРАЉЕВСКИ ДАН У ТОПОЛИ

Овог пута ова прича са обронка Опленца није лична, већ колективна. Време је за саборност. Свих нас .

Топола ме увек некако изнова изненади – сведочити о једном великом Србину, који је вазда имао браћу Русе као верну залеђину, а своје Србе као највећу и веру и неверу, распетом како од Османлија, тако и од сопственог кума, носи терет који и много већи градови не могу изнети како ваља, а овај градић га носи, истрајно и достојанствено.
Било да су Карађорђеви дани или Опленачка берба, сусрети у краљевским виноградима или величанствене Свете Литургије у најлепшем храму Епархије шумадијске (који чува тела свих краљевских потомака), или је то шетња по краљевским поседима и летњиковцима или пак бочним градским уличицама – осећај је увек исти. Јер, по свим тим местима дише он, један, Вожд – велики Црни Георгије.
Нигде у Србији ваљда тај дух није и не може бити јачи но овде.
Нигде у Србији испреплетеност векова није очигледнија, а вишевековно ропство и слободарски дух нису присније сливени у једно, као овде.
И нигде руски и словенски дух није у Срба уткан лакше и лепше него овде – у даровима руског двора похрањеним у Карађорђевој цркви или баш као и у оним сребрњацима које је Георгије носио као дар од браће Руса за нови устанак, оне кобне ноћи у Радовању.
Нити нигде другде, осим овде, не можемо видети сам корен једне од наших династија – у њеном најбољем делу – баш у оној жилици која даде потом разгранату краљевску лозу.
Топола је била и остала једна, једина, посебна – срце Шумадије, срце Србиново – оно које дише Светосављем, моли се Христом, а плаче Мајком Божјом, љуби Свете Немањиће, куне се Лазаром и Обилићем, а клања Душану и Црном Ђорђу – јер, све то смо ми, Срби – они који земљу љубе, а небу стреме.

Наташа Миљевић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/kraljevski-dan-u-topoli/