ЛЕГЕНДА О НАСТАНКУ ИМЕНА КУДРЕЧКОГ ЈЕЗЕРА

Фотографије: Наташа Миљевић-Децембарске тишине на језеру

На само километар од центра града Смедеревска Паланка налазе се „очи једног града“ језера Kудреч 1. и Kудреч 2. У току врелих летњих дана становници Паланке и околине спас налазе на Kудречу И, док је Kудреч 2 право место за опуштање и посматрање дивљих патака. Данас ова језера рај су за риболовце, а мало Паланчана зна како је овај бисер Паланке добио име.

Пећина је ПУKЛА, вода је почела да лије и поделила село на два дела: Мештани Луковице одсечени од света, а сви славе Светог Николу.

На месту где се данас налазе језера некада је била црквица и извор лековите воде на коме су се лечили верници из целе Србије.

У књизи Драгутина Пауниц́а о легендама из Доње Јасенице „Цоглава“ сачувана је легенда о цркви, лековитом извору и сељаку који ће се кајати до краја живота. Причу преносимо у целости.

Забачена дубоко у шуму, непрекидно певала црква поземљуша. Сазидана на синору Kрњева и Голобока, била је једина богомоља у читавом крају, скрајнута од турских погледа. Узбрдицом и низбрдицом, до ње су водиле многе путањице.

Недалеко корачаја од цркве избијао је јак извор, чији се безимен поток ниже Хасан-пашине Паланке у Јасеницу уливао.

Недељом и светком долазио народ у цркву, служба божја стално је држана. Уочи великих празника доношени су тешки болесници да преспавају на каменим плочама којим беше попођена, не би ли кући здрави отишли.

Дуго би тако она служила и живела, да се једне зиме, на Божић, поп не опи и колико га грло носи повика:

– Нећу да ми више Христос буде глув!

Црквари, чим расчивијаше шта поп хоц́е, брже-боље ископаше из земље давно скривено звоно и обесише о мотку предметачу, заглављену између два ракљаста дрвета. И поче поново да грува звоно, које беше умукло. Запуцаше и прангије, младеж се у коло ухвати.

Исте вечери уходе о свему потанко обавестише паланчке Турке.

Сутрадан, у сунчев разгрев, нечастивци пођоше у претрагу. Преобучени у српско одело, са оружјем скривеним под сукненим гуњевима, на час хода од пашиног конака сусретоше некаквог сељака. Пошто му јутро назваше, за цркву га упиташе.

– Право уз поток и брзо ћете стицћи, показа им он мирно пут.

Око подне пронесе се глас да је црква запаљена и до темеља изгорела; поп, тутор и црквењак на комате исечени, а звоно у парчиће разбијено.

Kад сељак чу за паљевину и погибију, поче наглас да се каје:

– Kуд рече! Kуд рече!

Најпосле, наздраво се разболе и сиђе с ума. Закратко, нађоше га обешеног у црквеном потоку, који се по његовим покајним речима назва Kудреч.

(Телеграф.рс/Опанак)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/legenda-o-nastanku-imena-kudreckog-jezera/