ЉИЉАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ И УЧЕНИЦЕ ЛИДИЈА И НИНА НАГРАЂЕНЕ НА СВЕТОСАВСКОМ КОНКУРСУ У КЊАЖЕВЦУ

У октобру 2020. расписан је XXIX Светосавски књижевни конкурс у Књажевцу. У част 140 година од рођења Владислава Петковића Диса, писало се на тему „У тренутку једном не знам шта се деси“ (стих Дисове песме „Јутарња идила“).

Учесника на конкурсу било је 163 – 84 у конкуренцији одраслих и 79 у конкуренцији до 15 година.

Када је о конкуренцији аутора млађих од 15 година реч, већина радова организатору је стигла из средина и установа у којима се, кроз активан рад са децом и младима, негује лепа писана реч. Тако су се на конкурс јавили ученици ОШ „Васа Чарапић“ из Белог Потока крај Београда, ОШ „Никола Тесла“ из Београда, чланови Песничке школе „Насмејани анђели“ из Смедеревске Паланке, као и велики број ђака књажевачких основних школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ и „Дубрава“.

Специјалне награде су освојиле ученице Нина Живковић 7/2 ОШ „Олга Милошевић“, Смедеревска Паланка и Лидија Аранђеловић 7/2 ОШ „Олга Милошевић“, Смедеревска Паланка.

У конкуренији одраслих трећу награду у категорији проза, за рад „Приче из шума“, је освојила Љиљана Милосављевић члан КК „21“.

Приче из шума

Све нам се чини, вечно ћемо. У трену, згуснуто, уживам у погледу на Дунав – кажу, плавог, а мени се зелени. Приказују и новогодишњи концерт Бечке опере из тамо неке године. Диригује времешни Зубин Мехта и сав трепери, руке му лебде на таласима звука. Очи – и његове и моје, прате виртуозне покрете руку извођача филхармоније. Ентеријер дворане, цветни аранжмани јединствени.

Дунавом плови лађа. Путујемо душо мила. Путује и свемирска сонда Војаџер, лансирана давно, у мојој младости. Напустила је наш Сунчев систем и путује свемирским беспућем. Јавља се још увек и слуша шта јој ко заповеда. Кад оде још даље, толико да за нас неће марити, кренуће на вечно путовање са златним диском на којем је све записано. И језик наш, између педесетак других, са нашом адресом. Штрауса, валцера, Дунава, нас, тамо, вероватно нема. Има нас у овом животу.

Слике, звуке, боје, мирисе, трептаје и успомене за вечност слажем. Верујем у менталну комуникацију, разговоре снова у сну, путовања душа. Црвенкапа и Вук, одавно нису бајка за децу. Бајке су одувек биле за одрасле, само што су их причали деци. Причају и данас, само што ни деца у бајке више не верују. Занети јурњавом да дохвате месец, одрасли то не схватају. А они који сачуваше у себи детињу душу, решили да се врате у шуму.

Црвенкапа, занесена у својој радозналости, бере цвеће, слуша птице и не гледа куда хода. Утабану стазу је изгубила одавно.

А вук? Вук, није онај страшни из бајке.

Вук прича најлепше приче…

Смејем се, како уме само мало дете.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/ljiljana-milosavljevic-i-ucenice-lidija-i-nina-nagradjene-na-svetosavskom-konkursu-u-knjazevcu/