Лисице су ушетале у градове, а шакали виђени на периферији. Бројност ових предатора је у експанзији, лисице се орално вакцинишу од беснила, а шакали незадрживо шире, јер немају природних непријатеља, осим вукова, док се дивљи зечеви све ређе виђају. Ловцима тврде да им „руке веже” Закон о дивљачи и ловству донет 2010. године, који је лисицу и шакала сврстао у крупну дивљач.
Да пренамножење лисица поприма озбиљне размере потврђује и податак да је начелница Шумадијског управног округа звала ловце у Крагујевцу због лисице која се шетала око једне средње школе.
Није знала да они у граду не могу да учине ништа у вези са тим.
– Ловци не могу да пуцају на дивљач на подручју насеља, већ само на удаљености од око 200 метара од првих кућа – рекао је за Политику Драган Шормаз, председник Ловачког савеза Србије, додајући да је код нас некадашње Дулићево министарство забранило клопкарење, што је у ЕУ дозвољено управо због оваквих ситуација, када на лукаву зверку не може да се пуца, јер може да дође до рикошета од бетона, ограде, зида и да неко страда. Када се помену замке, многи одмах помисле на клопке са назубљеним чељустима које најчешће осакаћују дивљач. Данас има много врста замки које дивљач хватају неозлеђену и дају ловцу могућност да ослободи звер која није предвиђена за хватање. Мађари су проблем са пренамноженим предаторима делимично решили ловним замкама.
Пољопривредницима главобољу задају дивље свиње, које праве све већу штету.
– У селима уз Мораву, између Смедерева и Велике Плане, није било дивљих свиња. Сада су ловци већ уочили 50 примерака, који су препливали Мораву од стране Пожаревца. Да ли су остали без хране па прешли или су се пренамножили, нико није утврдио. Сада морамо да их уведемо у ловну основу, мониторинг и одстрел, како не би правиле штету на пољопривредним газдинствима, која су у том крају велика и богата – каже наш саговорник, подсећајући да су само медвед, рис и неколико врста птица трајно заштићени.
Политика
КОМЕНТАРИ