Фото: Наташа Миљевић
Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болести
У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману.
Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцељења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху.
Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља
На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Kраљевине Југославије у Француској. Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо усвет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији.
Чудесно дотакнут руком Божијом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Kао искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости.
Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцељења.
Са манастирског сајта преузет текст
Фото – Тумане ових дана
ПРЕСВЛАЧЕЊЕ МОШТИЈУ СВ. ЗОСИМА ТУМАНСКОГ И ЛИТИЈА ДО ИСПОСНИЦЕ дешава се 20. маја сваке године
Испосница Светог Зосиме Туманског удаљена је од самог манастира око километар и налази се дубоко у шуми, у стени у којој је светитељ обитавао, молећи се, у то, преткосовско време, за спас српског рода. Баш као и данас.
Прилаз самој испосници је стрм, али лепо уређен. Само место за боравак светитеља је неприступачно и можемо само замислити са колико уздаха, вапаја и суза је свети Зосим одавде узносио своје молитве Господу за спас Србије, у време Светог цара Лазара
Предање о смрти преподобног Зосима
„У народу браничевског краја вековима живи предање да се Преподобни Зосим Синаит упокојио када га је нехотице ранио Милош Обилић, који је имао двор у непосредној близини манастира Туман и који је у његовој околини обично ловио. Сви путописци који су се нашли у Туману током XIX века са мање и више детаља описали су споменуто предање.
Први који је оставио сведочење о Преподобном Зосиму Синаиту био је Јоаким Вујић,који је манастир Туман посетио 1826. године. У кратком опису манастирске цркве бележи да је у њој гроб светитеља Зосима Синаита,који је на том месту као пустињак живео и умро. Име манастира Тумана не доводи у везу са нехотичним рањавањем и смрћу Зосимовом,већ са кнежевим позивом Милошу да прекине зидање манастира („ту мани“) ради надолазеће турске војске ка Косову.
Најдаље у опису рањавања и смрти испосника Зосиме отишао је Тодор Влајић, који каже да је једном приликом купајући се у својој бањи Милош зачуо шуштање из оближње шуме.Помисливши да се ради о некој дивљој животињи, испалио је из лука стрелу у правцу одакле се шум чуо.Када је пошао да види шта је устрелио,зачудио се када је затекао неколико капи крви,по којој је познао да је нешто само ранио.Пошавши по трагу, немало се зачудио и ожалостио када је угледао мртвог пустињака Зосима, који се подвизавао у пећини Каменици, четврт сата хода ка планини од манастира Тумана.Свој живот проводио је испоснички и пустињачки, дошавши на то место из Синајскога манастира, због чега је међу народом у Србији био чувен и уважаван.Да би исказао своје покајање, Милош подигне гробницу Преподобном Зосиму…“
Са манастирског сајта
