МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ-КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА

Светска здравствена организација (СЗО) је на дан 10. маја 2002.године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности са циљем подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања.
Циљ је да се на тај дан охрабре и подстакну чланови многих заједница на заједничку физичку активност, на организовање и осмишљавање бројних акција које ће промовисати “кретање” као важан пут до доброг здравља. Модернизација, нове технологије и урбанизација донеле су и нове ризике савременом човеку, а то је “седантерни начин живота” или недовољно физичке активности и повећање гојазности. Неактивне особе мање од 10% дневног утрошка енергије троше на физичку активност.
Истраживања бројних земаља указују на високе стопе физичке неактивности које иду и преко 50% у многим земљама. У Србији више од половине одраслог становништва (59,3%) слободно време проводи уз ТВ, а тек четвртина (25,5%) вежба 3 пута недељно. Седантерни начин живота је независан фактор ризика за кардиоваскуларне болести (болести срца и крвних судова), остеопорозу (недостатак калциијума у костима) и неке врсте малигних болести (нпр. рак дебелог црева).
Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, колоректалног карцинома (рак дебелог црева), депресије и гојазности. Добро су познати и позитивни ефекти физичке активности на регулацију крвног притиска – умерена физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска. Позитиван ефекат постоји и код регулације нивоа масноћа у крви – физичка активност доводи до пада масноћа у крви и повећања „доброг холестерола – ХДЛ”. Физичком активношћу јачамо свој срчани мишић, повећавамо ударни и минутни волумен свог срца, богатимо капиларну мрежу (наше ћелије се „богато хране” јер је циркулација одлична), а ствара се и мање наслага на зидовима крвних судова.Физичком активносшћу јачамо и наша плућа, повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу (капацитет плућа). Физичка активност јача наше кости и цели скелет, а има и благотоврно деловање на наше ментално здравље и укупно добро расопложење.
Тисо је још у XВИИ веку рекао: ”Вежбање може да замени или помогне дејство многих лекова, али ни један лек не може да замени дејство кретања.”
Одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно, док је деци потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно, препоручује Светска здравствена организација (СЗО) уочи 10. маја, Међународног дана физичке активности. Од узраста, пола, здравственог стања, временских прилика зависи и избор врсте активности – шетња, вожња бицикла, пливање, трчање, вежбе…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/medjunarodni-dan-fizicke-aktivnosti-kretanjem-do-zdravlja/