УН су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.
Међународни дан људских права обележава се на дан када је потписана Универзална декларација о људским правима и по први пута у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност… без икаквих разлика“.
Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека – од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Усвајање Декларације представљало је крупан напредак у том тренутку, а том приликом остале су уздржане земље совјетског блока, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република.
УН су 1966. донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.
У Савету Европе 1950. донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
„Сви људи су рођени слободни, са једнаким достојанством и правима – говори нам први члан Повеље о људским правима.
Желим да заједно стварамо друштво у коме ће сваком нашем грађанину бити заштићено достојанство и гарантовано поштовање његових основних људских права, без обзира на разлике у полу, раси, вероисповести или било ком другом облику различитости.
Само она друштва која почивају на поштовању различитости имају шансу да се развијају и својим грађанима обезбеде услове за пристојан и достојанствен живот.
Искрено желим да такво друштво стварамо заједно“, наводи се у честитки Ане Брнабић.
КОМЕНТАРИ