МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ 3. ДЕЦЕМБАР

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.

Од 1992. године, 3. децембра широм света одржавају се различити догађаји којима се одаје признање особама са инвалидитетом. На овај дан се одржавају трибине и кампање о инвалидности, а заједнице се подстичу да у својим локалним срединама организују састанке, разговоре, представе у којима учествују особе са инвалидитетом. Општи циљ је да се особама без инвалидитета покаже да особе са инвалидитетом могу бити активни чланови друштва, а непостојање адекватне свести о тој чињеници може довести до различитих врста и степена дискриминације.

Дан особа са инвалидитетом треба да укаже на боље разумевање ових особа, помогне да људи постану свеснији права, достојанства и добробити особа са инвалидитетом, и да се подигне ниво свести о важности њиховог интегрисања у све аспекте живота, од економских и политичких, до друштвених и културних.

Уједињене нације наводе да је процењено да се једна милијарда људи који живе са инвалидитетом широм света суочава са многим препрекама за укључивање у многе аспекте друштва. У нашој земљи је направљен помак када је у питању положај особа са инвалидитетом, али су оне још увек дискриминисане и имају бројне проблеме. У посебно тешкој ситуацији су жене које су двоструко дискриминисане, чешће незапослене, економски зависне и чешће жртве насиља.

У Србији живи око 700.000 особа са инвалидитетом чији су основни проблеми запошљавање, архитектонске баријере и сиромаштво. Велики број зграда је неприступачан, а иако постоји законодавни оквир често се и нови објекти раде са баријером. Највећи проблем је пуна интеграција особа са инвалидитетом на тржиште рада па је 2009. године донет закон о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом. Овим законом прецизно се дефинишу обавезе послодавца да запошљавају особе из ове популације.

Kроз историју однос према особама са инвалидитетом неретко је био бруталан. У робовласничком друштву, у Спарти циљ васпитања је био храбар и издржљив војник који може да служи држави. Тражила се безусловна послушност, издржљивост и вештина побеђивања. Лица са инвалидитетом углавном нису могла да постану снажни и вешти војници, па вероватно отуда и интолеранција према њима и њихова елиминација из друштва. У Атини су их давали робовима на чување, што се може повезати са великим поклањањем пажње Атињана телесном изгледу и нетрпељивошћу према телесним естетским недостацима.

Kада се сагледа данашња проблематика особа са инвалидитетом и после толико времена највеци проблеми остали су исти – неспособност за привређивање и елиминација из друштва.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom-3-decembar-2/