МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ – 20. МАРТ

ENTREVISTA A FRANCISCO HINOJOSA.FIL.

Сваке године, 20. марта, обележава се Међународни дан позоришта за децу и младе, а мото овогодишње кампање, коју је покренула међународна Асоцијација позоришта за децу и младе (ASSITEJ-АСИТЕЖ), 

Порука Франциска Хинојосе за Светски дан позоришта за децу и младе – 20. март 2017 гласи овако:.
Без икаквог претходног искуства осим честих одлазака у позориште док сам био дечак, са седамнаест година сам режирао представу у којој су играли моји другови из одељења. Приказана је неформално, у нашој гимназији, а онда и на правој сцени, пред публиком. Kомад се звао „Генерална проба“: бавио се темом дроге, али пре свега (како и сам наслов каже) тема је била позоришна режија. Написао га је мој отац, који се бавио глумом повремено наступајући при локалним добротворним организацијама.
Ни он ни ја нисмо наставили да се бавимо позориштем, осим што сам ја остао посвећени читалац и гледалац позоришних комада. Ипак сам се, стицајем необичних околности, ту и тамо поново сусретао са позориштем јер су током последњих двадесет и више година неке од мојих прича за децу биле адаптиране за сцену. У почетку, уколико се радило о професионалним трупама, увијек сам захтевао да ми пошаљу драматизацију на ауторизацију. Али, временом сам увидео да је боље да то више не радим јер сам схватио да они који се тиме професионално баве боље знају да неких делова приче морају да се одрекну да би се штиво успешно превело из прозне у драмску форму. Понекад сам одлазио на те представе. Онда када нисам, читао сам о њима у штампи или на интернету. Некада би моја прича била у потпуности испоштована. Некада је служила само као предложак, инспирација за сасвим ново дело.
Моја прича „Најгора дама на свету“ је најчешће извођена, некада као монодрама, некада у позоришту марионета, некада у позоришту лутака и сенки. Некада је била јавно читана, некада постављана као школска представа, а некада као велика продукција професионалног позоришта. Једном ми је директор позоришта причао како су, приликом једног извођења, морали да спасавају главну глумицу од разјарене младе публике која ју је виђела као отелотворење зла: стварност и фикција су се помешали.
Сведочио сам и ситуацијама када су деца која су од раније знала причу реаговала сваки пут када би она била промењена у позоришној адаптацији.
Добро испричана прича несумњиво заокупља и осваја ђецу у публици и на неки начин их мења. Kада после представе изађу из позоришта, свет им изгледа другачије: он бива обојен позоришном представом која нам помаже да видимо даље од површине. Некада кроз идентификацију са одређеним ликовима и ситуацијама доживљавамо катарзичну реакцију. То не можемо када читамо у самоћи. Једном када прича доспе на сцену, све се мења: сада је то нешто што се дешава тик пред нашим очима, нешто што делимо са другима. Више нисмо усамљени сведоци. Прича оживљава у нашој машти, ми постајемо њени учесници, јер са ликовима делимо осећања и страхове, своје жеље и фрустрације. На сцени се фикција, музика, плес, песма, поезија, игра, магија, акробације, удружују са позоришним елементима: костимима, светлом, сценографијом, шминком, реквизитом. Наше културно насљеђе – пре свега литература и позориште – помаже деци да развијају машту и пронађу дубљи смисао живота.
ФРАНЦИСKО ХИНОЈОСА (Мексико Сити, 1954) један је од водећих мексичких писаца за децу. Одмах по завршеним студијама књижевности, почео је да пише песме, а онда се окренуо кратким причама и романима за децу. Године 1984. добио је ИББY Награду за књигу „Стара дама која је јела људе“ и објавио је још десет књига. Ове године га је Мексички национални Савјет за културу и уметност одабрао за амбасадора књижевности за децу и одрасле у Мексику.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/medjunarodni-dan-pozorista-za-decu-i-mlade-20-mart/