МОРАЋЕМО ДА СЕ НАВИКНЕМО НА ПРОМЕНУ КЛИМЕ

У данима када се не зна да ли више греје сунце или жестоки пламен који је ојадио и унесрећио пола региона, али и нашу државу у којој током врелих летњих месеци понекад у једном дану букне и до 200 пожара, све чешће и гласније се говори о директној вези климатских промена са ватреним стихијама и другим непогодама које озбиљно прете насељима и људима широм света.

Да се клима мења то је ваљда већ свима јасно – са Антарктика се одваљују ледени брегови величине пола Војводине, у монсунским државама поплаве су све јаче, усред јула у Грчкој и Турској бесне олује, код нас није пала озбиљнија киша већ неколико месеци, пресушено растиње и шуме горе по Хрватској и Црној Гори, а сличне вести стижу из свих крајева света…

Иако је и раније било поплава, пожара и суша, субјективни осећај већине је “да се нешто дешава са климом”. Иако смо тек на половини лета, управо се “печемо” у трећем топлотном таласу, и према најавама метеоролога сасвим је могуће да ћемо до краја лета имати још таквих периода.

Метеоролози и други научници који се баве променом климе кажу да је за сада тешко пронаћи и установити директну везу између екстремних временских догађаја и климатских промена, али да посредно много тога указује на повезаност тих појава. Тако су, рецимо, код нас учесталост и дужина трајања топлотних таласа удвостручени у односу на период од пре шездесетак година и то су подаци у које не треба сумњати јер се могу пронаћи и упоредити у архивама Завода за статистику и РХМЗ. Осим тога, статистика показује и да је средња летња температура у Србији за степен и по виша, док су кише ређе, али уз појачане дневне количине падавина.

Такве појаве нису изненађење за метеорологе и климатологе јер су научници и на основу ранијих климатских модела и кретања која тада још нису била тако изражена знали и најављивали да ће у случају пораста просечних температура у свету бити све више топлотних таласа, сушних периода и поплава. Пре двадесетак година када су таква упозорења почела да стижу, проблем још није био тако видљив, али данас је јасно да су била итекако основана и да нам тек предстоје изазови глобалних климатских промена. 

За сада се летњи субтропски периоди код нас посматрају као појединачни случајеви и инцидентне године или сезоне, међутим њихова учесталост (у последњих пет година по три су биле изразито сушне и поплавне) говори да то полако постаје правило, а не изузетак. Са таквим кретањем климатских промена које стижу и брже него што се прогнозирало пре 20-30 година, предстоји нам озбиљно прилагођавање, нарочито у пољопривреди и заштити животне средине јер оне најраспрострањеније културе код нас тешко могу да поднесу нови режим временских (не)прилика, док се за многе врсте сматра да неће моћи да поднесу пораст температуре од још пар степени који се предвиђа већ у наредних 30-50 година. 

„Ми треба да прихватимо чињеницу да је клима код нас промењена и у том смислу треба да мењамо навике и ствари како смо радили у прошлости да бисмо могли ефикасније да функционишемо у измењеним климатским условима. Промена климе зависиће од тога колико смо спремни да полако смањујемо емисију гасова са ефектом стаклене баште, али и да се прилагођавамо променама које ће бити сигурно драстичније него данас“, каже професор Ђурђевић.

Извор Дневник

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/moracemo-da-se-naviknemo-na-promenu-klime/