јан 08 2018

НА ЛАЖНОМ БОЛОВАЊУ ЛАНЕ 11 ОДСТО ЗАПОСЛЕНИХ

Око 11 одсто људи било је на боловању прошле године из потпуно неоправданих разлога, показују резултати контроле коју је урадио Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО).

Од јануара до октобра прошле године покренута су 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад – на захтев послодавца (708 случајева) и матичне филијале (445 случајева), пише „Политика“.

Како се наводи, у Министарству здравља су најавили да је то само почетак ригорознијих контрола и да ће у овој години доћи до детаљније провере отварања боловања због дијагноза на које се здрави људи најчешће „извлаче“, а најчешће су то депресија, стрес на послу, болови у леђима, вртоглавица.

На питање како стати на пут одласку на лажно боловање, у РФЗО-у наводе да са њиховог становишта постоји проблем са боловањима оних који су на лечењу у дневној болници за психијатријске болести, јер такво лечење, како каже, траје веома дуго.

„Смањење броја случајева привремене спречености за рад могуће је повећаним надзором над радом ових установа и прописивањем дужине трајања лечења у дневној болници“, тврде у РФЗО-у.

В.д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Ивана Сташевић Карличић објашњава да треба кориговати критеријуме који се тичу процедуре давања боловања и успоставити строже механизме санкционисања лекара који злоупотребљавају своју позицију.

„Све лажне дијагнозе које служе злоупотреби за потребе регулисања радног односа, одговорност су и лекара и пацијента. Постоје јасни дијагностички критеријуми за процену чији скор јасно детектује обољење, као и критеријуми на основу којих се пацијенту саветује одсуство с посла. Али, на свести лекара су и дијагноза и препорука. Постоји могућност да лекар свесно опише све симптоме који одговарају дијагнози, а да их пацијент уопште нема“, навела је Сташевић Карличић за „Политику“.

Директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Александар Миловановић сматра да се највише вара на дијагнозама које су тешко проверљиве, попут анксиозности, депресије и вртоглавице.

Он предлаже да се особи која добије психијатријску „Ф“ дијагнозу и оде на боловање треба одузети дозволу за оружје и возачку дозволу све док се не заврши процес лечења чиме би се, како каже, аутоматски смањила злоупотреба одласка на боловање јер „људима тешко пада чињеница да не могу да возе“.

Директорка београдског Дома здравља „Стари град“ Весна Јањушевић каже да за боловања до 30 дана грађани код лекара претварају да имају проблема са боловима у трбуху.

„Ако су вешти, пацијенти могу да ‘исфолирају’ и болове у леђима, али и да ‘преваре’ тестове на основу којих се утврђује присуство болести. Искуства лекара показују да људи који страхују за свој посао и којима значи сваки динар не иду на боловање чак ни када су заиста болесни, али да се онима који имају додатне послове и не живе само од плате, боловање исплати“, наводи Јањушевић.

У неким држава постоје посебне комисије које обилазе запослене док су на боловању и уколико их не пронађу у болници или код куће, могу да предложе послодавцу давање отказа „лажном“ болеснику.

У првих девет месеци 2017. године 213.281 особа у Србији је била на боловању. У односу на 2016. годину за пет одсто мање су се отварала боловања због одржавања трудноће, а нешто више због душевних поремећаја, болести мишићно-зглобног система, повреда и тровања.

У РФЗО-у објашњавају да лекарске комисије оцењују привремену спреченост за рад дужу од 30 дана и да се оцена доноси на основу непосредног прегледа и медицинске документације у складу са медицинско-доктринарним стандардима.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/na-laznom-bolovanju-lane-11-odsto-zaposlenih/

1 comment

    • Vidak on 08/01/2018 at 06:55

    Kome se isplati bolovanje kad su mala primanja za to vreme!otici na bolovanje je katastrofa za radnika!

Komentari su onemogućeni.