НАЈЧЕШЋИ ЛАЖНИ АПОЕНИ У СРБИЈИ И КАКО ИХ ОТКРИТИ

Директор Одељења за националне центре за борбу против фаслификовања и за анализу новчаница и кованог новца Мирослав Јеремић открива навике фалсификатора и методе за њихово отркивање

У Србији је прошле године откривено укупно 5.834фалсификованих динарских и 945 факсификата страних новчаница и то највише евра, кажу у Народној банци Србије.

Најчешће се факсификују апоени од 1.000 динара па их је у 2017. откривено 2.770 комада.

Лажних апоена од 2.000 динара прошле године било је 1.510 комада, док је откривено 1.372 лажних новчаница од 500 динара.

Када је реч о страном новцу, најчешће је реч о фалсификованим еврима тако да их је прошле године било укупно 778, док је откивено 146 комада фалсификата америчких долара.

Заједно са још неким другим валутама, то је укупно 945 комада, најчешће се фалсификује апоен од 100 евра, а затим и од 50 евра и од 20 евра, каже за Танјуг директор Одељења за националне центре за борбу против фаслификовања и за анализу новчаница и кованог новца Мирослав Јеремић.

 „Ту смо мало карактеристични јер се у западној Европи најчешће фалсификује 50 и 20 евра, код нас 100 евра. У неким годинама буде интересантан и апеон од 200 евра“, додаје Јеремић.

Динарски фалсификати су, каже, у више од 90 одсто случајева лоши или осредњи па их просечан грађанин може препознати, под условом да зна како изгледа оригинална новчаница, док је ситација код фласификата страног новца битно другачија јер постоје врло успешно израђени примерци.

„Реч је о таквом квалитету фалсификата да се мозе десити да чак и обучени банкарски службеник пропусти фалсификат, ако наравно не обрати довољно пажње и ако не употреби одређена помагала да би извршио проверу“, каже Јеремић.

Зато се, истиче, грађанима препоручује да приликом куповине страног новца у мењачнима или банкама обавезно траже од банке или мењача да им напишу у потврди о извршеној трансакцији серијске бројеве, апоен и валуту коју су купили.

„Уколико се деси да тако купљену новчаницу касније употребите па се испостави да се ради о фалсификованој новчаници ви имате доказ где сте је купили и у крајњем можете да се обратите ономе ко вам је продао новчаницу за накнаду штете“, каже Јеремић.

Најчешће се страни новац фалсификује у иностранству, а Јеремић наводи да су по томе познати Италијини из околине Напуља и Бугари.

„Међутим, било је случајева да је и у околини Чачка постојала штампарија лажног новца где су фалсификовани амерички долари, а и пре око годину дана је у близини Новог Сада откривена једна штапарија такође америчких долара“, рекао је Јермић.

За америчке доларе у Србији постоји обавеза банке или мењача који их продају физичком лицу да обавезно у потврду о извршеној трансакцији упишу апоене од 50 и 100 америчких долара, односно њихове серијске бројеве.

Јеремић каже да за друге апроене америчких долара и за све друге стране валуте и апоене мењач или банка нису обавезни да их уписују у потврду о извршеној трансакцији, осим у случају да то физичко лице захтева, те се зато препоручује грађанима да то ипак траже јер ће, у случају фалсификата, моћи да добију надокнаду код оног ко им је продао страну валуту.

Ако грађанин примети новачаницу за коју верује да није ориганална треба да оде у најближу полицијску станицу или банку које ће је послати на експертизу у НБС.

„У случају да је новчаница оригинална биће му враћена, у случају да се ради о фалсификату новчаница се задржава у НБС без надокнаде“, каже Јеремић.

Иначе, НБС је на свом сајту дала објашњење и приказ свих заштитних елемената свих апоена динарских новчаница са објашњењима и краћим филмовима где се тачно може видети како који заштитни елемент изгледа, попут заштитног жига и дубоке штампе.

„Грађани могу да се концентришу на два, три заштитна елемента од оних који су понуђени на сајту НБС и у случају да примају кусур, нарочито код неких крупнијих апоена, изврше проверу која ће врло кратко трајати и за коју нису потребна никава техничка помагала“, каже Јеремић.

Специјалиста за утврђивање аутентичности новца Никола Танасијевић показао нам је у просторији у којој обавља проверу новчаница једну од најуспешнијих фалсификованих новчаница евра у апоену од 200 евра.

Објаснио је да се приликом провере обавља визуелни преглед, затим преглед додиром, а усмеравањем новчанице ка јачем извору светла проверавају се елементи заштите.

„То је основна процедура коју пролази свака новчаница. Затим долази до провере одређеним машинама, ултравиолентним лампама, инфацрвеним зрацима. Такође, одељење поседује један систем за анализу новчаница где се детаљно могу проверити сви елементи заштите новчанице, тачније све карактеристике, почев од

дубоке штампе, ефекта, извора светлости, ултравиолетног светла, инфацрвене заштите и слично“, рекао је Танасијевић.

Грађанима саветује да првенствено обрате пажњу на изглед и карактеристике стране новчанице коју купују.

За разлику од најуспешнијег израђеног фалсификата од 200 евра, каже, водени жиг код оригинала је јасно наглашен, јасно је видљива номинална вредност, док код фалсификата видимо делимично замућене контуре, а номинална вредност нема јасно изражену прозирност као код оригинала.

„Сигурносна нит је тамно мрке боје са исписаним микро текстом – еуро 200 у низу. Код фалсификата видимо блеђу нијансу заштитне нити док се микро текст и номинална ознака слабо уочавају“, додаје он.

Приликом контроле је потребно, објашњава, искренути новчаницу у односу на видно поље где се кинеграм као елемент заштите мора видети у ефекту дугиних боја.

На наличју новчанице веома је, каже, интересантан елемент заштите који се назива оптички варијабилна боја тако да се искретањем новчанице јасно види цела номинална вредност у три различите боје – бордо, маслинасто браон и зелена.

„Тог ефекта нема ни код најуспешније израђеног фалсификата код кога номиналну вредност видимо само у једној боји – а то је бордо“, рекао је Танасијевић.

Један од елемента заштите које садрже новчанице евра је номинална вредност у горњем левом делу лица новчанице која се такође као водени жиг и сигурносна нит може проверити усмеравањем новчанице у правцу извора светлости.

„На лицу, штампани су само делови номиналне ознаке, недостајући су штампани на истом месту на наличју. Приликом усмеравања идеално се морају поклопити номиналне ознаке одређеног апоена“, објашњава Танасијевић изглед оригиналне новчанице евра.

Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/najcesci-lazni-apoeni-u-srbiji-i-kako-ih-otkriti/