НОВА ШАНСА ДА РАДНИЦИ ГОШЕ ШИНСКИХ ВОЗИЛА НАПЛАТЕ ЗАОСТАЛЕ ПЛАТЕ

Стечајни управник пропале фабрике шинских возила Гоша из Смедеревске Паланке Аца Митић на данашњем рочишту пред Привредним судом у Пожаревцу, оспорио је 14,2 милиона евра потраживања кипарској фирми Лиснарт холдинг која је купила Гошу у априлу 2017. од словачког ЖОС-а.

Ова одлука стечајног управника, која долази после доказа изнетих у емисији Инсајдер „Држава против радника“ – могла би на крају да доведе до тога да радницима буде исплаћен макар део заосталих зарада од укупно 2,1 милион евра, а држави 4,7 милона евра колико износи дуг за неплаћене порезе и доприносе у периоду од скоро четири године.
Наиме, дуг према држави и радницима у овом тренутку, према истраживању Инсајдера, није могуће наплатити јер је фабрика ЖОС из Словачке, која је била власник Гоше, ставила под хипотеку сву имовину фабрике и то у тренутку када је она већ дуговала и држави и радницима.

Хипотека је стављена на основу наводног дуга који је Гоша направила у пословању са фабриком из Словачке, односно својим власником, и то у износу од 14,2 милиона евра. ЖОС је под залог ставио чак и касетофон фабрике чија је вредност процењена на 900 динара. С обзиром на то да надлежне институцуије нису спроводиле адекватну контролу годинама на крају је дошло до тога да држава нема начина да наплати своја потраживања, јер чак и кад би се продала имовина Гоше новац би, према тренутној ситуацији, отишао власницима фабрике – сада компанији са Kипра, Лиснарт Холдинг, која је у априлу прошле године купила Гошу од ЖОС Трнаве.Стечајни управник Аца Митић за Инсајдер каже да ће након оспоравања потраживања покренути парнични поступак против кипарске фирме. Он наводи да је потраживања Лиснарта оспорио из неколико разлога. Прво, због тога што Лиснарт своја потраживања није уписао у регистре након преузимање Гоше од ЖОС-а. Други, и важнији разлог јесте то што је ЖОС Трнава, као власник Гоше уписала хипотеке и залоге на имовини у тренутку када је рачун Гоше био у блокади, чиме је себе свесно ставила у привилегован положај и оштетила остале повериоце.

„Ја сам чињеницу да Лиснарт потраживања није уписао у регистре послао њиховом пуномоћнику адвокату Марку Поповићу. Он није реаговао, дакле није послао никакву допунску документацију којим би имао могућност да то моје оспоравање оповргне. Што се тиче поступка ЖОС-а, лично сматрам да је јасно да су знали за неспособност плаћања, јер је у том периоду рачун Гоше био у блокади, те је овом правном радњом себе ставила у погоднији положај и тиме оштетила остале повериоце“, каже Митић за Инсајдер.

Фабрику шинских возила Гоша 2007. године купила је ЖОС Трнава из Словачке. После неколико успешних година у пословању, фабрика почиње да прави губитке и од 2014. радницима не исплаћује плате, а држави порезе и доприносе. За чињеницу да радници Гоше, фабрике шинских возила, не добијају плате скоро четири године, јавност Србије је сазнала тек када се 22. марта 2017. због лошег материјалног стања у хали фабрике обесио радник.

Уследили су штрајкови, тадашњи директор, односно представник компаније ЖОС Трнава у Гоши, напустио је Србију, а фабрика је продата компанији Лиснарт Холдинг која је регистрована на Kипру. Према истраживању Инсајдера, иза нових власника заправо стоје стари власници из Словачке.

Kрајем 2017. Гоша одлази у стечај, а у јулу званично одлази у банкрот.

Недостатак контроле довео до штете у буџету

Сви догађаји у фабрици шинских возила Гоша из Смедеревске Паланке – од приватизације 2007. до данас – показали су, према истраживању Инсајдера, да радници нису морали да остану без зарада, а држава без преко четири милиона евра пореза, само да су представници надлежних институција радили свој посао.

Фабрика Гоша продата је 2007.године словачкој фабрици ЖОС Трнава чији је већински власник бизнисмен из словачке Владимир Пор. Те године Гоша постаје „Извозник године“, а 2008. приходи од продаје износе 36 милиона евра, што је четири пута више него што је то било годину дана раније.

Међутим, слика савршеног пословања и успешног извоза почела је да се урушава већ 2009, а свака наредна година за Гошу је била све тежа. Према истраживању Инсајдера, власник Владимир Поор је Гошу годинама задуживао, притом је учинивши потпуно зависном од многобројних фирми у његовом власништву.

Фирме у власништву словачког бизнисмена у пословима које је радила Гоша, јављале су се и као добављачи материјала потребног за израду вагона, али и као посредници у пословима Гоше са другим компанијама. Практично, ЖОС је Гошу користио као свог подизвођача за послове које словачка фирма није стизала да заврши, док је Гошине раднике користила као јефтину радну снагу.

Све то је утицало да Гоша све више дугује, а све мање зарађује. Због тога, како је показало истраживање Инсајдера, словачки власник још 2013. године, након прве блокаде рачуна, доноси одлуку да се извуче из Гоше, потписавши Споразум са Гошом о признању и отпису дугова.

Овим споразумом утврђено је да Гоша својим власницима фабрици ЖОС из Словачке у том тренутку, у јануару 2013, дугује 10, 5 милиона евра које треба да отплати у 11 рата до краја 2014. године

Истовремено, док је Гоша у блокади, словачки власници одлучују да обезбеде своја потраживања и 2014. стављају хипотеку на скоро сву имовину Гоше и залоге на опрему.

Под залогом касетофон од 900 динара, маказе, пумпе, тестере..

Према документацији до које су дошли новинари Инсајдера, на списку имовине коју је словачки власник практично залогом преузео налази се чак и аудио касетофон процењене вредности 900 динара. Осим аудио касетофона, што је показатељ да је стављена залога буквално на све, на списку остале имовине која је под залогом власника из Словачке, односно са Kипра, јесте и управна зграда, Музеј “Гоша”и практично сви објекти, као што је на пример надстрешница за коју се наводи да је срушена.

Исте 2014. Гоша престаје да исплаћује зараде радницима, а држави порезе и доприносе, а резултат свега тога је да је дуг Гоше у новембру 2017, када је проглашен стечај, према радницима и држави износио скоро 7 милиона евра.

Међутим, с обзиром да ЖОС, а сада Лиснарт Холдинг који је 2017. године купио Гошу, има залоге на читавој имовини због чега је обезбеђени поверилац, држава и радници тренутно немају готово никакве шансе да наплате своја потраживања.

Управо због оваквог маневра власника који је ставио залоге на сву имовину Гоше, Пореска управа касније није могла да изврши принудну наплату пореза.

Kако се наводи у одговору Пореске управе Инсајдеру, због тога што је имовина Гоше била „оптерећена вишеструким милионским хипотекама у корист других приоритетнијих поверилаца“, Пореска управа је могла само да предузима мере принудне блокаде рачуна. Међутим, с обзиром да је Гошин рачун већ био у блокади, Пореска управа није имала механизам да санкционише Гошу нити њене власнике.

Актуелни министар за рад Зоран Ђорђевић одговарајући на питања Инсајдера сву кривицу за пропаст Гоше пребацио је на период од 2007. до 2010. године.

Ипак, иако је кривица претходне политичке номенклатуре на власти недвосмислена, то не амнестира одговорности оних који од 2012. године управљају државом.

Управо 2013. године Гоша улази у блокаду из које никада није изашла, исте године словачки власник потписује споразум са Гошом о признању и отплати дуга, а 2014. ставља хипотеке и залоге на сву имовину Гоше. Такође, управо 2014. Гоша престаје са исплатом зарада радницима и пореза и доприноса држави. За све то време држава је била само неми посматрач.

Због свега тога Гоша јесте пример на којем се најбоље виде све слабости система у којем се закони не поштују и у којем пословање у приватном сектору може бити неконтролисана сива зона. Политикантство и пребацивање одговорности, од кога год да долази, неће помоћи у томе да се систем промени, а неке будуће „Гоше“ предупреде.

Извор: insajder.net.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/nova-sansa-da-radnici-gose-sinskih-vozila-naplate-zaostale-plate/