ОБЕЛЕЖЕНА 100-ГОДИШЊИЦА СМРТИ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ КАРАЂОРЂЕВИЋА

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и изасланик председника Републике Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводила је данас на Опленцу државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом 100годишњице смрти краља Петра Првог Карађорђевића.

Свету архијерејску Литургију и парастос служио је његова светост патријарх Српски Порфирије уз саслужење епископа Шумадијског Јована и више архијереја Српске православне цркве. Патријарх Порфирије обратио се верном народу пригодном беседом подсећајући на значај, дело и историјску улогу краља Петра.
Након полагања венаца на саркофаг краља Ослободиоца, великом броју присутних грађана обратили су се престолонаследник Александар Карађорђевић и изасланица председника Републике Александра Вучића, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.

Краљ Петар Први Карађорђевић остаће упамћен као један од најзначајнијих и најскромнијих српских монарха, али и најпопуларнијих српских владара који је заједно са својим народом, војском и официрима, посланицима и министрима проживео све страхоте албанске голготе у јесен и зиму 1915.–1916. године, предочила је министарка.

Како је истакла, данас је на Опленцу одата пошта великану наше историје, краљу победнику, краљу ослободиоцу, краљу ујединитељу, нашем „Чика Пери“, како су његови Шумадинци, народ и верни саборци из љубави и поштовања ословљавали свог краља.

Окупили смо се у духу саборности, слоге, народног јединства и свеукупног напретка српске државе, како је краљ Петар Први Карађорђевић волео да чини за време своје владавине Србијом, рекла је она.

Онако како нам је у аманет оставио, да бранимо слободу Србије и српског имена, не предајући ни један педаљ свете српске земље, штитећи интересе народа и да увек са поносом, храбро и достојанствено, будемо верни својој земљи, навела је Кисић Тепавчевић.

Петар Први Карађорђевић, Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Алексаандра Карађорђевића, рођен је 11. јула 1844. године.
Почетком 1868, са свега 24 године, у Бечу је штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујићи и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.
Први балкански рат против Турске 1912. и Други – против Бугарске 1913. окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра Првог и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије, Македоније и њиховим припајањем Србији.
Због старости 24. јуна 1914. пренео је краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра.
После величанствених победа на Церу и Колубари 1914. и након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Краљ Петар је био заједно са својим народом и том приликом. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије.
Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац.
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921. године.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/obelezena-100-godisnjica-smrti-kralja-petra-prvog-karadjordjevica/