ОБРЕНОВИЋИ У МУЗЕЈСКИМ И ДРУГИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ 1-5

Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, издваја као свој основни музеолошки задатак баштињење сећања на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину ове владарске куће. На предлог горњомилановачког музеја, Музејско друштво Србије прихватило је организовање стручног скупа, а потом и реализацију стручне каталошке публикације Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије.
Циљ овог пројекта био је да се евидентирају и у форми каталога публикују сви предмети везани за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије.
Штампањем прве четири књиге, односно њиховим одличним пријемом како код стручне тако и шире јавности, створиле су се реалне претпоставке да се крене у припрему петог тома истоимене публикације.
Током настајања каталошке публикације Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе, показало се да приватне колекције по вредности и раритетности меморабилија достојно прате јавне збирке, а неке чак и превазилазе. У сваком случају, као и све друге представљене збирке уосталом, кроз каталошки обрађене предмете, откривају нам до сада мање познате податке о јавном али и свакодневном животу породице Обреновић.
Написани према унапред утврђеним принципима, прилози ове стручне публикације садрже основне информације о установама које третирају баштину династије, затим податке о историјату колекција и коначно, на који начин се долазило до експоната или докумената. Чланци такође садрже и веома интересантне податке који сведоче о односу Обреновића и појединих крајева Србије, као и поуздана сведочанства о тадашњим људима, како присталицама, тако и противницима династије.
Објављивањем петог тома сада већ престижне едиције „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, стичу се услови за својеврсну анализу објављених пет томова ове публикације, као и значаја читавог пројекта. Омогућили смо доступност теже доступним или недоступним музеалијама, које се чувају у збиркама попут црквених, манастирских приватних или иностраних. Музејске збирке од збирки сећања, постају збирке презентовања и спајања са савременим музеолошким токовима који све више теже новим приступима међусобне сарадње установа, као и комуникације с јавношћу. Пројекат је довео до узајамног поверења сарадника и залагања да се што више материјала презентује јавности, стручној и широј, што увелико доводи до иницирања презентовања нових збирки и сређивања постојећих ради презентовања у наредним томовима „Обреновића“.
Публикација „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ је пример децентрализације културних збивања, укључивање малих културних средина у велике системе, пример целине која материјална сведочанства прошлости повезује са садашњошћу и будућношћу и утире пут, новим сличним пројектима. Пре свега, публикација „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ носи своју основну улогу-презентовање заоставштине династије Обреновић, која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа, а неопходна је за целовито сагледавање историје XIX века.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-srbije-i-evrope-1-5/