ОД 1. ОКТОБРА БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ ЗА ОКО 600.000 ГРАЂАНА

 

Око 600.000 грађана Србије имаће право на бесплатну правну помоћ коју ће од 1. октобра моћи да пруже искључиво адвокатура и службе правне помоћи у локалним самоуправама, док ће невладине организације ту врсту услуге моћи да пруже у поступцима остваривања права на азил и заштите од дискриминације.

Закон о бесплатној правној помоћи, на који се чекало скоро деценију и по, усвојен је у новембру прошле године, а председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор каже за Танјуг да ће на ту помоћ моћи да рачуна сваки грађанин који не може да ангажује адвоката, а испуњава критеријуме за остваривање тог права, који ће бити детаљно дефинисани подзаконским актима.

Тинтор објашњава да по Уставу Србије грађани лошијег материјалног статуса имају право на бесплатну правну помоћ коју може да пруже адвокатура и службе правне помоћи у локалним самоуправама, али напомиње да није постојао закон по којем се та уставна одредба спроводила у пракси.

“Процес доношења Закона о бесплатној правној помоћи трајао је скоро 14 година и за то време су највише трпели грађани који нису имали коме да се обрате. Велики број невладиних организација до сада је пружао правну помоћ одређеним категоријама грађана, углавном рањивим групама, али није постојао систем који то предвиђа за сваког грађанина“, навео је Тинтор.

Појаснио је да у општинама и сада постоје службе правне помоћи, али да ће подзаконским актима, који треба да буду донети, оне бити другачије успостављене, у ширем капацитету и тако да општине, Министарство правде и Адвокатска комора Србије буду умрежени.

“У зависности од конкретног случаја, предмети ће из општинских канцеларија бити упућивани адвокатима са листе. Тако ће грађани, који користе систем бесплатне правне помоћ, и по квалитету пружене услуге и по одговорности бити једнаки са онима који сами ангажују адвоката“, истиче Тинтор.

Нагласио је да је циљ закона да адвокатура буде носилац бесплатне правне помоћи и да је задатак Адвокатске коморе Србије да успостави листу пружалаца те услуге и врши надзор над квалитетом пружања те помоћи, док невладине организације, указује Тинтор, не могу бити непосредни пружалац правне помоћи, осим у поступцима стизања азила и забране дискриминације.

“Суштина је да помоћ пружају адвокати са листе Адвокатске коморе Србије, а не из других професија. Опасно је да се због мањка средстава или других околности експериментише и да правну помоћ пружа ко није стручњак“, наводи Тинтор.

Пружање правне помоћи почиње од правног савета који, према закону, могу да дају и невладине организације, а на тај начин се, каже Тинтор, трасира не само почетак судског поступка него и његов потенцијални исход.

Додаје да правна помоћ подразумева и заступање пред судом, писање тужбе и вођење кривичних поступака за кривична дела која не потпадају под Законик о кривичном поступку.

Говорећи о подзаконским актима, који треба детаљније да уреде ту област, наводи да се они тичу процедуре подношења захтева за бесплатну правну помоћ и потребне документације, као и начина на који ће те услуге бити финансиране из буџета.

Комитету правника за људска права Јуком годишње се за бесплатну правну помоћ обрати око 2000 грађана, а правни саветник те невладине организације Милан Филиповић, каже за Танјуг да ће нови закон великом броју грађана омогућити приступ тој услузи, али као проблем види то што ће многи бити изостављени из његове примене.

Како објашњава, услови за остваривање тог права везани су, пре свега, за примање социјалне помоћи и дечијег додатка.

“Ко има вреднију покретну имовину, чак и модернији телевизор, не може да буде корисник социјалне помоћи, што се дешавало. Услови су врло стриктни и не односе се само на примања, већ и на имовину. Рецимо, ако неко поседује више од 0,6 хектара земље нема право на бесплатну правну помоћ, макар та земља била и камењар“, наводи Филиповић.

Према новом закону, право на бесплатну правну помоћ имаће и одређене категорије као што су избеглице, интерно расељена лица, особе са инвалидитетом, особе које тражи азил, жртве насиља у породици, жртве трговине људима…

“Међутим, највећи део грађана, који остаје ван опсега закона, су управо они који су принуђени да покрећу разне спорове, а не примају социјалну помоћ ни дечији додатак или имају неку земљу и непокретност“, указује Филиповић, а тренутни систем бесплатне правне помоћи описује као фрагментиран.

Поједине општине, каже, имају канцеларије за пружање те врсте помоћи које одлично раде свој посао и имају уговоре са адвокатским коморама, док има локалних самоуправа у којима канцеларије постоје само на папиру, а у пракси не функционишу.

Говорећи о новом закону којим ће, према проценама, бити обухваћено око 600.000 грађана, Филиповић је указао да су невладине организације до сада пружале бесплатну правну помоћ рањивим категоријама као што су жртве насиља и жртве трговине људима, док се то од 1. октобра ограничава и своди на области азила и дискриминације.

“За остале проблеме можемо да дајемо само опште правне информације или да помажемо у попуњавају формулара. У оквиру управног поступка, још увек можемо да пружамо помоћ контактирајући са државним органима, али великом броју грађана више нећемо моћи да помогнемо“, навео је Филиповић.

Додаје да су се грађани до сада Јукому најчешће обраћали за помоћ због радних спорова и повреде радног права од стране послодаваца, а по новом закону у таквим случајевима моћи ће да пруже само бесплатну правну подршку.

“То значи да од нас могу добити општу правну информацију и помоћ при попуњавању формулара за тужбу. Ван тога не можемо пружати помоћ“, навео је Филиповић.

Извор: Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/od-1-oktobra-besplatna-pravna-pomoc-za-oko-600-000-gradjana/