„ОКРЕНИ СЕ ГДЕ СУНЦЕ ГРЕЈЕ“ НОВА КЊИГА ПАЛАНЧАНКЕ ЉИЉАНЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ

Просипамо реч, у намери да своју мисао, осећања, изразимо. Говоримо белини папира, или како је то сада практичније, светлуцању монитора. Чувамо записе, успомене, у заборављеним кутијама, извиру у невољним тренуцима. Имамо само себе, и дуг пристигао на наплату, дуг љубави пружене или је то обавеза живота за живот. Kако год било, затиче нас неприпремљене, можда понешто и знамо али из приче других, лично искуство је сасвим друга слика. Постављамо се као заштитници својих најмилијих, стављамо себе на прве линије свакодневне борбе, рата који је унапред изгубљен, само што још нисмо свесни да је капитулација потписана, једино је њен датум неизвестан, непознат. Ноћ, ту дугу непролазну таму живимо, док дан пролети као птица крај прозора.

Шестсто пет дана, шестсто пет ноћи, наплате, посисаног мајчиног млека. Туге и револта, немоћи да се у сваком тренутку поступи на прави начин. Притиснута годинама, животом који пролази крај ње, Љиљана Милосављевић живи за сваку каплицу зноја који је њену мајку облио док је огајала своју децу, сина и ћерку. Све те година убрзано промичу кроз сећања њене мајке, људи, имена, догађаји, и све то у једном кошмарном рингишпилу који се непредвиђено окреће, мењајући смер. Kако издржати и праведно поступити, притиска и мајку и ћерку. Мајка несвесна, тек у неким тренуцима врати се стварности, ћерка, притиснута реалношћу, бори се са невидљивим и непредвидиљивим непријатељем који јој отима мајчину некада здраву и јаку памет. „Окрени се где сунце греје, не гледај где киша пада“ избијају мисли у речима старице, порука, проживљеног тешког живота. Једино сунце које Љиљани Милосављевић тих шестсто пет дана јесте реч, она реч која остаје записана и која даје снагу да се преживи ноћ и дочека дан.

Читала сам записе Љиљне Милосављевић, тих дана док је трајала борба унапред изгубљеног рата, читала сам их и после када се двоумила да ли да их укоричи, да им да облик књижевног дела. Прочитала сам их, укоричене, „Окрени се где сунце греје“ одзвања ми у мислима, и немам сузе у очима, не, није то ни туга. У питању је једано дубоко осећање које је тешко правилно протумачити. Заправо питам се, колико снаге има у особи која шестсто пет дана и ноћи бије битку са животом, изгуби рат али, на својим раменима изнесе победу над искушењима која је успешно савладала а изнад свега, сачувала себе, вратила дуг свог рођења и показала велико човекољубље.

„Окрени се где сунце греје“ је књижевни документ вредан пажње, можда и као приручник за оне који ће се можда једног дана обрети у сличној ситуацији, неискусни и неприпремљени да родитељу треба да буду родитељ. Сви ми на почетку смо у пеленам, понеки на крају… многи тога нећемо бити свесни, деца, у међувремену одрасли и већ у пододмаклим годинама, тешко прихватају чињеницу да се улоге мењају…

Бранка Зенг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/okreni-se-gde-sunce-greje-nova-knjiga-palancanke-ljiljane-milosavljevic/