ОШ „ОЛГА МИЛОШЕВИЋ“ ОБЕЛЕЖИЛА ОСАМ ВЕКОВА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ

Ученици ОШ „Олга Милошевић“ са обележили су осам векова самосталности Српске цркве, коју је добио Свети Сава, 14. септембра 1219. године, на празник Успења Пресвете Богородице, у Никеји, од цариградског патријарха, Манојла Сарантена, уз сагласност цара Теодора Првог Ласкариса. Сава је тада постављен за првог архиепископа.
Наследници великог жупана Стефана Немање, настављају борбу за независност Српске државе, користе први пад Византије. Вештом политиком и дипломатијом између Запада и Истока, 1217. године, Стефан Немањић добија краљевску круну, од папе из Рима и тако постаје Стефан Првовоенчани, што значи, први крунисани краљ Србије.
Независној Србији, требала је самостална црква, што је остварио Сава Немањић. Прво седиште архиепископије, био је манастир Жича, па је у време краља Уроша Првог, 1253. пребачена у Пећ, у Цркву Светих Апостола.
Стварањем Душановог царства, 1346. године у Скопљу, архиепископија је уздигнута на ранг Патријаршије, први српски патријарх, био је Јоаникије, и он је крунисао Душана за цара, на Ускрс, 1346. у Скопљу. Цариградска патријаршија је на овај догађај реаговала анатемом (проклетством) и искључењем из Цркве, српског цара, патријарха и српског народа. Српску цркву и Цариградску васељенску патријаршију, измирио је тек кнез Лазар, уз помоћ светогорских монаха1375.
Српски манастири су били верски центри, али и колевке српске културе:прве школе, библиотеке, архиви, ту су преписиване многе књиге, све до проналаска штампарије, средином 15. века. Многа дела настала у средњовековној Србији, као и манастири, су под заштиом УНЕСКА (Организације Уједињених нација, за образовање, науку и културу), као што су Мирослављево јеванђеље, фреска Белог анђела у Милешеви, Студеница, итд.
Са османским провалама почињу тешка времена за Српску цркву, многи су манастири запустели или разорени. Падом Српске Деспотовине, 1459. Пећка патријаршија је укинута, али је обновљена 1557. и постоји до 1766.
Нестанком српске државе, Српска црква постаје не само верски центар, већ и политички, предводи српски народ, сачувала је веру и културу из немањићког периода, створила Косовску легенду, обнављала и подизала цркве и манастире, преговарала са руским и аустријским царем, била организатор буна и устанака и вођа народа у сеобама. Пећка патријаршија је од 16-18. века деловала на простору од Охрида , на југу, до Будима, на северу.
1766. Пећка патријаршија је укинута, од сттране султана, зато што се бавила политичком делатношћу и сарађивала са непријатељима Османског царства, и Српска црква је пала под јурисдикцију (управу) Цариградске патријаршије.
Велики број Срба се одселио на подручје Аустрије, катедра архиепископа пећког је пребачена из Пећи у Сремске Карловце, па је 1848. уздигнута на ранг Патријаршије.
Након успостављања аутономне Српске Кнежевине, за време кнеза Милоша Обреновића, 1832. године у Београду, је проглашена аутономна митрополија, под управом Цариградске патријаршије, а 1879. године је добила самосталност.
Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, будуће Југославије, створени су услови за црквено уједињење, односно обнову Пећке патријаршије.
Од 1920. средиште Српске цркве је у Београду, а црква има достојанство Патријаршије.
До данашњих дана, Српска црква је чувар вере, културе и националног идентитета Срба на свим просторима.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/os-olga-milosevic-obelezila-osam-vekova-autokefalnosti-spc/