ОВЛАШЋЕЊЕ ПЕНЗИОНЕРА МОРА ДА СЕ ОБНАВЉА СВАКЕ ГОДИНЕ

Примера да неко незаконито подиже пензије покојних родитеља има и у другим државама. Најближе особе често не пријаве смрт својих ближњих, у нади да ће тако пензија покојника наставити да пристиже. Што се Србије тиче, проблем је у томе што Фонд за пензијско и инвалидско осигурање не може директно да сазна да ли је пензионер преминуо или није, већ до таквих података долази на разне начине.

Закон о ПИО обавезује матичара да обавести Фонд ПИО о смрти пензионера у року од три дана од дана издавања извода из Матичне књиге умрлих. На тај начин се обуаставља даља исплата пензија и осталих права из пензијско и инвалидског осигурања. Уколико матичар не достави Фонду ПИО такву информацију у законском року, исплата пензије се наставља, па тако наследници добијају оно што им не припада и оштећују пензијску касу.

Често Фонд ПИО о смрти пензионера сазнаје од погребних предузећа , која пружају услуге породици или сродницима преминулог, јер она од Фонда ПИО наплаћују погребне трошкове. У тренутку када погребна предузећа поднесу захтев за наплату погребних трошкова, Фонд ПИО и у случају да матичари затаје, сазнају да је пензионер преминуо и одмах прекидају исплату пензија.

До 2013. Фонд ПИО могао је да упарује податке с пословним банкама које исплаћују пензије и оне из МУП-а или Завода за статистику. То је био начин да се спрече злоупотребе које нису биле ретке. Најчешће се догађало да наследници или особа која има овлашћење за текући рачин корисника пензије, по неколико месеци или чак и година после смрти пензионера, несметано са банкомата или уз овлашћење подижу пензију из банке и на тај начин штете Фонду ПИО, који нема сазнања да је пензионер преминуо.

У пракси се догађало да поједини који су имали овлашћење или су знали ПИН код за банкомат, несметано и после смрти пензионера наставе са подизањем његове пензије, уместо да обавесте надлежну филијалу Фонда ПИо о томе, како би исплата пензија била обустављена и не би дошло до претплате – која на крају мора да се врати.

Сада је таквих случајева мање, али их ипак има. Разлог за то је што се овлашћење које пензионер може дати неком лицу да у његово име подиже пензију даје на годину дана, а после тога се мора обнављати. То овлашћење мора бити оверено у суду, односно код нотара и мора постојати доказ о пребивалишту овлашћеног лица. Овлашћење мора да садржи име и презиме, ЈМБГ, број личне карте и адресу како пензионера тако и лица којем се даје овлашћење. У њему мора бити и начин на који овлашћено лице подиже пензију.

Обавеза је пензионера да месец дана пре истека овлашћења достави Фонду ПИО ново овлашћење којим или продужава претходно или га укида. Уколико пензионер опозове овлашћење, мора Фонду ПИО доставити како убудуће жели да прима пензију. Ако, пак, пензионери ни после годину дана од почетка важења овлашћења Фонду ПИО не достави ново, пензијски фонд му пензију шаље на кућну адресу, а ако је не поседује, исплата се привремено обуставља.

Дневник

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/ovlascenje-penzionera-mora-da-se-obnavlja-svake-godine/