ПАЛАНАЧКИ ПЕСНИК МИЛКО СТОЈКОВИЋ ОСВОЈИО ДРУГУ НАГРАДУ НА ФЕСТИВАЛУ „ПРЕОБРАЖЕЊСКО ПОЈАЊЕ“

Прве вечери VII Фестивала књижевног стваралаштва на народном говору „Преображењско појање” одржано је вече дијалекатске поезије уз учешће награђених песника и гостију из више градова Србије. Најбољима на конкурсу подељена су признања „Реч баштине” и „Слово хвале и захвале”.

Добитник признања  „Реч баштине” је и паланачки песник, члан КК 21 Милко Стојковић, за песму Туго ране. Милко је освојио другу награду на овом конкурсу.

У наставку програма приређен је омаж преминулој песникињи из Облачине Ранки Ранђеловић, којој је постхумно додељено признање „Реч баштине” за значајан допринос у очувању народног говора и за књижевно стваралаштво на дијалекту. Програм је употпуниo Филип Савић, млади гајдаш и фрулаш из Сврљига.

ТУГО РАНЕ

Сецај, влачи,
зној тече,
ломи се
низ чепељаци,
сл`нце пече.
Од Благовести
до Мратици
само работиш
за једно једење,
а ка шерпу туриш
нема кво
да зготвиш,
а толћи ђинеж
од работење.
Ка пукне пролет
товари на сане
плуг и брану,
лулејћу сас дете
и лебац залчак
ако те неква
невоља не посмете.
Белу Воду и Јаворицу,
Рајне Баре и Продилицу,
падињаци и трњаци,
тршевине и п`њаци,
Појатиште и Равну Пад,
Копнину и Орниче,
збираш снагу,
л`жеш глад,
леју по лејицу,
немаш к`га да пивнеш водицу.
Црвени брег и Рид,
Долње и Горње Гарине,
све убаво пројде,
само ни зло не замине.
Ливаче и Присоје,
Браниште и Просицу,
негде земља пес`к,
негде глетеница,
врљиш ов`с негде,
негде р`женица,
да не меље празна воденица.
Сецај, влачи,
зној тече,
душа пече,
кво седење,
нема болење,
нема волење,
живот признава
само трпење.
Врљаш у земљицу
да никне жит`нце,
гледаш у дечицу,
мучено,
трпено,
крпено,
отимаш од земљу,
а земља си,
у земљу че идеш.
Лети не стањујеш,
у небо се надаш,
у бога,
у правдину некву,
усмивнеш се помалко
па будан с`њујеш,
кућу кућиш,
деца подизаш,
берићет збираш,
муку мериш,
да живиш не стизаш,
негуј, лечи,
куми, моли,
куткај, збирај,
сецај, влачи,
док зној слива
ти се давиш,
мука плива.
Богу божје,
попу попово,
држави државно,
отимаш се,
не подаваш,
по росиште,
по каљиште,
по снежиште,
душу згребену
не мож да збереш,
дечицу за ручицу,
лечиш им душицу,
да се раколиш,
да се насмејеш,
срце да ти се греје,
једе те зло,
невоље мучу,
кажу нема нигде боље,
море…
побољо за побољи,
а нам једва
и ова допаде,
а там че те чека рај
ка буде крај.
Цел живот се браниш од кучишта,
у око ти гурају прс,
ко Исус
раз`пет на крс
и ка све сабереш
уплетеш се у кл`чишта,
туго ране,
живот је ништа.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/palanacki-pesnik-milko-stojkovic-osvojio-drugu-nagradu-na-festivalu-preobrazenjsko-pojanje/