јан 11 2018

ПЕТИНА СТАРИЈИХ У СРБИЈИ ЖИВИ ЛОШЕ

Петина старих у Србији живи лоше, док 59 одсто њих нема уштеђевину којом може да покрије изненадни трошак од 10.000 динара, показало је истраживање „Старење у градовима, изазови савременог друштва“ спроведено у 16 градова и општина.

„Сваки десети има приходе испод апослутне линије сиромаштва, на граници сиромаштва је осам одсто старијих, док испод просечне пензије живи њих 28 одсто“, показало је истраживање спроведено у септембру на репрезентативном узорку од 1.037 старијих суграђана.

Истраживање је показало да 18 одсто анкетираних нема добру исхрану, а 39 одсто њих ни новца за одећу и обућу, нешто више од 10 одсто старих нема добро грејање зими, као и да се 14 одсто њих не чује с децом.

Потешкоће у кретању има 37 одсто старијих житеља Србије од којих је један одсто стално у кревету или колицима, 76 одсто их има неку болест већ дуже време, показало је истраживање.

Социолог Градимир Зајић је навео да је трећина старијих у овој години имала потребу за негом у свом дому и да већина старијих сматра да ће им помоћ бити потребна у будућности.

Према његовим речима, сваки 10. грађанин користи услуге помоћи у кући иако за њима има потребу двоструко већи број грађана. Услуге геронтодомаћица користи шест одсто грађана, иако много већи број грађана има потребу за њима.

Зајић је рекао да старији од државе очекују финансијско оснаживање, као и већу бригу и помоћ бољу здравствену заштиту и друштвене услове за достојансвену старост.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је навела да је циљ тог страживања био да се утврди положај старијих особа које живе у урбаним срединама у Србији, пре свега да се утврди у каквим условима живе, колико су им доступне услуге здравствене и социјалне заштите, али и услуге транспорта, колико им је осигурана безбедност посебно у већим градовима.

„Слика живота старих на селу је много суморнија од ове у градским срединама“, рекла је Јанковић.

Истраживање је показало и да је 46 одсто старијих изложено неком виду дискриминације.

Према речима представнице Црвеног крста Наташе Тодоровић старији људи осећају неједнакост, несигурност, многи су маргинализовани, а део проблема настаје и због стереотипа да су спори, да се споро крећу и да споро плаћају рачуне.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/petina-starijih-u-srbiji-zivi-lose/