ПОСЕТА МАНАСТИРУ РУКУМИЈА

Ова светиња смештена је у срцу Браничева, али борави и у срцу сваког Светосавца.
У духовном разговору са оцем Симеоном, игуманом ове светиње, посвећене Светом Николају Мирликијском, сазнах много тога душекорисног. Отац је велики борац за чисту веру Православну, а сабрано монаштво у великом подвизавању и љубави. Молитве које се овде читају за верујуће, Господ обилато услишава, док је Издаваштво, као и рукодеље овог манастира надалеко познато. У наставку, ево и једног извода из очевог интервјуа за магазин Печат:

„…Положај је у нама, у нашем срцу. Одатле ми треба да пружамо отпор нашим непријатељима невидљивим и видљивим, кроз које ови први делују. Наша борба, како каже апостол, не би требало да буде са крвљу и месом, против људи, већ наша борба треба да буде усмерена на оне који људе подстичу на зло. Мислим да је извор највећих невоља љубав према материјалном стицању. Среброљубље је узрок свих зала и те љубави се ми морамо одрећи. Јер она колеба, она нас узбуркава. Изостаје, чини се, љубав ка духовном стицању, она истинита, хришћанска, Божја. Ако човек има духовни, Божји мир у себи, он ће имати вољу за животом, радост и енергију. Господ Христос каже ако имамо јело и одело доста је да будемо задовољни. Када је мојој души добро, онда је све добро.
Сукоби који се дешавају широм света, и овај у Заливу који најављује велики рат, јесте припрема за долазак њиховог цара. Све је то претеча потоњих дешавања у којима ће се као миротворац појавити он (непомјаник)…
Ми у Европи не можемо, што се тиче наше вере и наше свете Цркве, очекивати духовно богаћење, већ само духовно осиромашење. Ми једино можемо под своје крило прихватити оне Европљане, а то се дешава, који желе да се врате у своју прађедовску веру, јер наша Црква је њихова Црква, и била је таква до раскола 1054. године.

А што се ЕУ тиче, питам се да ли она има своју веру или јој је вера безверство. Чега се одричемо и у шта улазимо, најбоље нам је објаснио један католички великодостојник који је недавно изјавио да Србија са Светим Савом не може ући у Европску унију. А ја питам са киме да идемо, ако не са Светим Савом.
Можда нам треба један вожд Карађорђе који би био главни покретач јединства и нашег опстанка. А Српкиња може да га роди само ако хоће. Из православног брака рађаће се наши јунаци, не један него више њих, да ако једног склоне други може да настави где је први стао. Ту лежи опстанак Срба…“

НАТАША МИЉЕВИЋ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/poseta-manastiru-rukumija/