ПОВОДОМ ОЛИМПИЈСКОГ ДАНА У СРБИЈИ 23. ЈУНА ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ КЊИГУ ОЛИМПИЈСКИ САН

Олимпијски дан је манифестација којом се сваког јуна традиционално обележава рођендан Међународног олимпијског комитета који је основан 23. јуна 1894. године.

Тим поводом представићемо вам једну занимљиву књигу за младе са овом тематиком .

Књига Олимпијски сан Силвије Оташевић, објављена уз подршку Олимпијског комитета Србије, намијењена је тинејџерима који сањају велике снове, не само у спорту већ и у науци, уметности, другарству, љубави…,

Најоштрији жири, састављен од стотину ђака крајем године прогласио је Олимпијски сан за најбољу књигу написану за старије основце и доделио јој 20. Доситејево перо,

То није само прича о одласку у Јапан 2020. већ и о толеранцији, потреби да се заштите слабији, о пријатељству, школи за суперталенте, невољи због уводјења школских кецеља, … и једном Марку који има најчвршћи загрљај и црне очи као јунаци јапанских манга стрипова.

Олимпијски сан објавила је Пчелица уз подршку Олимпијског комитета а речи охрабрења упућене тинејџерима да не одустају од својих циљева написали су спортисти којима се некада дивила цела нација. Књигу су подржали и пливачи Надја Hигл и Милорад Чавић, као и они којима се сан главне јунакиње испунио Давор Штефанек и Тијана Богдановић.

Књига је инспирисана причом родитеља Мајкла Фелпса и разлозима због којих су Мајкла управо уписали на пливање.

Из ње читаоци могу да сазнају и о идолу главне јунакиње – Миси Френклин тинејџерки која је на ОИ у Лондону освојила четири златне медаље, светском рекордеру Шаваршу Карапетјану, који је каријеру жртвовао да би спасио људе са дна језера, али и клизачици Тоњи Hардинг којој је успех био вазнији од било чега.( филм o Тоњи приказан је у завршници ФЕСТ а)

Олимпијски сан доноси и причу о Ен Макосински која је са 15 година направила лампу за децу у најсиромашнијим деловима света, а због чега је уврштена медју 100 жена које су промениле свет.

И прву Силвијину књигу Плукрини мускетари највећи и најискренији дечји жири прогласио је за најбољу и доделио јој Доситејево перo. Tо је књига о девојцици Плурки која је у великој невољи због домаћег задатка јер треба да опише најбољег друга, а њен најбољи друг је Мики Маус, играчка.

Kао и сви прави пријатељ Мики има увек раширене руке да је загрле и уши да је саслушају. Увек може да му се пожали на крадљивца татине пажјне, наметљивог Марка, а и он је не грди када завиди Сањи на Барби бициклу или Александри на старијем брату, Мики је прави правцати дуг, другар на другарима, али када то призна разреду време је за промене. То књига из које деца могу да сазнају и о лајгеру, дечјим музејима, болницама за лутке,….

Написала је и Градић пуфнастог сунца да најмлађима помогне да се не плаше мрака.

Добтиница је и Златне значке Културно просветне заједнице.

О добитницима 20. јубиларног “Доситејевог пера” одлучивао је сточлани дечји жири пред којим је било 47 наслова приспелих на конкурс Дечје критике.

Заменик директора Библиотеке Града Београда Марјан Маринковић оценио је да је награда „Доситејево перо“ та која писцима значи више од осталих, јер о њој одлучују деца „на начин који нестаје одрастањем – искрено, без фолирања, по аршинима правичности“.

Међу награђеним биле су и књиге Градимира Стојковића, Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, као и она последња коју је написао Раша Попов „Освчарско-кабларска бајка“. Прву награду за млађи узраст добио је Слободан Станишић за прицу о Хајдук Вељку.