дец 26 2017

ПРЕМИЈЕРА ЛУТКАРСКОГ ПОЗОРИШТА ИЗ УГЛА ТОМЕ МИТРОВИЋА

Луткарско позориште је позориште у коме се уместо глумаца појављују лутке. Луткарско позориште је најчешће намењено деци али постоје луткарска позоришта која својим квалитетом могу бити веома интересантна и за одрасле.
Ова мала прича је моје присећање на луткарско позориште које је некада постојало у нашој Паланци. Требало је да прође више од педесет година од последње игране луткарске представе да нашом позоришном сценом опет загосподаре лутке. Луткарска уметност је древна уметност која је од ритуала игре довела човека до спознаје о самом себи. Лутка је филозофија живота. Лутка је све око нас. Ми предметима око себе дајемо смисао, лутку можемо да направимо од свега што нас окружује. Луткарска представа је најчешће први контакт детета с театром, зато она мора да развија мишљење исто колико да забави и да лепо изгледа.
Кажу да лутка може да изрази мисао представе и без речи, само својом појавом. Може и још много тога што глумац не може. Она лети, цвркуће, скаче на врх планине, док глумца спутава тело да то уради. А глумац који анимира лутку мора да може и све оно што може глумац и што може и треба да уради лутка.
Мој први сусрет с луткарским позориштем одиграо се, у мом детињству 1952. године када смо ми „прваци“ (те године био сам ђак првак) одгледали лутка представу ,,Ивица и Марица,, изведену у фабрици „Гоша“. Аниматори- глумци били су радници фабрике. На нашу, дечју жалост, луткарско позориште престало је да постоји . Није га било све до 1959. године када луткарска сцена започиње живот у Градском позоришту. Започео је нови живот који није ни мало сличан другим облицима сценског представљања а ипак је гледаоцу тако близак. На разочарање најмлађих а и старијих поклоника, који су игром лутака продужавали илузију своје детиње блажености, после представа „Жута паткица“ и „Шарена лопта“, Лутка сцена престала је са радом.
Након дуге, дуге паузе, 22 и 23 децембра 2017. на Великој сцени „Аца Митровић“ изведене су две представе за најмлађу публику у режији Павла Јозића.
Режија и глума, сценографија и костим, музика и кореографија, сонгови и светлост – сви сценски изрази нашли су своје место у једном новом простору изражавања. На премијери сам гледао глумце који су водили лутке својим вештим рукама. И више од тога: као да се у сваком од њих пробудило по једно дете па води те руке с луткама , дете које се заиграло… пола века је прошло од моје прве одгледане лутка представе – све се променило …Све , сем оне тајанствене љубави за лутку, за луткарство , за чаробни свет лутака. Све , сем безграничне вере у живот мртве лутке, у душу малецког дрвеног колеге – глумца. Пошто је дете своја прва искуства стекло у друштву са луткама, оно у луткарском позоришту остаје и даље међу својим друговима и познаницима.
Поред режије представа „Близанци“ и „Папирни“ Јозић је урадио сценографију, лутке, костиме и избор музике. Мајстор тона и светла био је Владица Танасијевић, а кројачке радове извела је Биљана Петровић. Плакат и афишу је осмислио Павле Јозић. У представи играју глумци омладинске и велике сцене: Ана Карапанџић-Вуковић, Дијана Влајић, Милена Ивановић, Јордана Аврамовић, Вук Милановић, Јован Стојановић.
Павле Јозић, коме је ово прва режија луткарске представе успео је да разреши основни проблем луткарске драматургије и њеног сценског упризорења. Павле је успео да направи компромис. Помирио је текст са режијом, режију са одабиром врсте лутке, лутку са сценографијом (да се не „гутају“)… јер лутка не трпи монологе и захтева кратку, али бритку реч. Прочитао је идеју, не само кроз драматургију, већ и кроз друге методе сценског упризорења (музика, светло и друга режијска решења) и успео да подстакне машту да одради своје. Било је нечег одиста изненађујућег и неочекиваног, па и смелог, у режији Павла Јозића на луткарској сцени Градског позоришта. Зато клинци и клинцезе, али и тате и маме, секе и бате, баке и деке дођите у позриште. Оно вас чека!

Тома Митровић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/premijera-lutkarskog-pozorista-iz-ugla-tome-mitrovica/