ПРИЧА СА ДУШОМ-ПОЗНАЈЕТЕ ЛИ НЕШУ, САКУПЉАЧА СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА?

Пре неки дан, у Паланци сам срео Нешу. Као и кад сам уписивао средњу, а кад је и он био тек дечкић, као и кад сам одлазио на факултет, па се враћао – виђао бих га на улици искључиво овако. Гура колица са картонима. Секундарном сировином. Никад у кафићу. Никад с цуром. Без аута. Без одела. Без телефона и без профила на Фејсу. И увек са једнако тужним, небеско плавим очима. Крвав је његов динар, a опет толико поштен. А сурова средина, која мери човека по дубини џепа, готово да га је изопштила. Ја сам га усликао, издалека, да не помисли шта лоше и да се не увреди. Како да увредим човека који ме је, несвесно, научио једну од најважнијих животних лекција…

Било је лето 2008. и ми, надобудни клинци, тек положили пријемни, мислили смо да је цео свет наш. Презрели смо ове што мере по дубини џепа, али смо, као и свака лажна вонаби елита, почели да их меримо искључиво по „памети“ – по дипломи, знању језика, музичком укусу, шарму. Али баш у то време, радили смо и на неком пројекту „омладинског активизма“, из ког је испало пар добрих ствари у вароши тог лета. Између осталог, чистили смо и деценијама запуштену летњу башту биоскопа, некада култно место на мапи српске рок сцене. Није нам било тешко да тражимо и помоћ богатијих локалаца у прилозима. Па ипак, одзив је био мршав. Ни приватника, ни привредника, ни лекара ни адвоката, ни директора, ни општинара… само један тихи човек, ком нисмо знали ни име ни боју гласа, застао је на тренутак поред нас, паркирајући поред биоскопа своја колица препуна картона. Представио нам се, честитао и извадио 1000 динара да нас помогне. Уз неки кратак коментар и, чини ми се, псовку оних на власти. Хиљаду динара, као кућа великих. Сви смо остали без речи и затечени. Добрим окрепљени од дискретног хероја, који је мирно наставио свој пут. Од човека којем сигурно није преливало. Ненада Васиљевића.
Заувек сам запамтио његово име. И лекцију да људе, где год био, не вреднујем по ономе што имају у капуту или глави, већ искључиво и само по ономе – што носе у срцу.

Немања Девић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/prica-sa-dusom-poznajete-li-nesu-sakupljaca-sekundarnih-sirovina/

4 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

    • Sale on 30/09/2019 at 13:51

    dajte sliku coveka, zasluzio je.

    • Biljana on 30/09/2019 at 09:44

    Na veliku žalost,u društvuu kome živimo nema cenu, niti duša niti osećanja niti svest niti savest, ceni se ono što ste već naveli ,koliko imate ,što će nas nažalost brzo obezdušiti.

    • Milos on 30/09/2019 at 08:20

    Na zalost takvih prica je sve vise,stara narodma kod bogatasa na glas a kod siromaha na cast .

    • Darko Dimitrijević on 29/09/2019 at 21:40

    Hvala ti Nemanja za ovaj tekst, Nena je sjajan momak, požrtvovan primer divnog momka. Moj drug iz Kajmakcčelanske !!!

Komentari su onemogućeni.