ПРОДАЈА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА СА КУЋНОГ ПРАГА

Мала пољопривредна газдинства су углавном суочена са проблемом нерентабилности, у првом реду због немогућности развоја специјализоване пољопривредне производње, па се из тих разлога врло често суочавају са великим проблемима на тржишту , односно тешко проналазе своје место у великој конкуренцији.

  Дивесификација пољопривредне производнје је једно од могућих решења за овакву ситуацију. Пожељно би било да мала пољппривредна газдинства прошире асортиман својих производа односно да унесу промена у своју већ постојећу производњу на породичном пољпоривредном газдинству.

  Треба нагласити да је потражња за традиционалним производима у сталном порасту,што значи да породично газдинство уместо квантитета треба да подиже квалитет и разноврсност производа.

  Почетком године на снагу је ступио пропис који је малим газдинствима омогућио да легално продају своје производе „с кућног прага“. Тачније, да одређену количину робе пласирају без тешкоћа, купцима који се код њих појаве.

 До прошле године мали произвођачи су своје производе обично продавали „на црно“ купцима које знају или онима који су се позивали на препоруке старих муштерија. Од јануара је на снази пропис који је газдинствима омогућио да одређену количину производа могу легално да пласирају на тржиште и то „с кућног прага“. Појединим произвођачима је то и те како олакшало пословање.

  Усвајањем новог правилника о директној продаји дата им је шанса да изађу из сиве зове пословања и протрошачима, без зазирања од инспекције, понуде традиционалне производе. Робу могу да продају у газдинствима, на локалним пијацама и у малим трговинама или да је директно шаљу на кућну адресу.

  Мали произвођачи су они који недељно продају максимално 200 литара млека, 500 јаја или 100 комада живине. У ову групу спадају и они који за продају имају до 100 килограма месних прерађевина недељно. Дозвољене количине могу бити и веће, у случају да робу нуде регистроване мале млекаре, кланице или прерађивачи меса. Храну могу да продају само на територији Србије.

  Према прописима, произвођаћи су директно одговорни за безбедност и квалитет хране и морају да испуне ветеринарско-санитарне и опште услове хигијене намирница. Међутим, нису у обавези да уводе систем Хасап, односно принцип анализе опасности и критичних контролних тачака производње. Фармери су дужни да најмање два пута годишње контролишу узорке намирница. Произвођачи млека имају ригорознији надзор, једном квартално очекују их испитивања сировог млека на укупан број бактерија. Живинари једном годишње треба да контролишу месо на присустсво салмонеле.

   Циљ Министарства пољопривреде је да се традиционална производња у малим газдинствима стандардизује и произвођачима олакша освајање тржишта, као и да се задовоље све веће потребе купаца за домаћом „природном“ храном.

    Мали произвођачи биће уписивани у посебан регистар, не само због контроле ветеринарске инспекције већ и због тога што ће имати олакшане услове пословања.

Снежана Петровић

ПССС Падинска Скела

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/prodaja-poljoprivrednih-proizvoda-sa-kucnog-praga/