Према важећим прописима запослени у Србији имају право поред плате и на накнаду свих трошкова који настају у вези са радом. Тако сви по Закону о раду могу да очекују и накнаду следећих трошкова:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз (путни трошак);
2) за време проведено на службеном путу у земљи;
3) за време проведено на службеном путу у иностранству;
4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде (накнада трошкова насталих у вези са теренским радом);
5) за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин (топли оброк);
6) за регрес за коришћење годишњег одмора.
Послодавац је дужан да обезбеди запосленом исхрану током рада на један од два начина:
– обезбеђивањем исхране запосленом током радног времена о свом трошку
– исплатом накнаде трошкова које запослени има за исхрану у току рада.
МИНИМАЛАЦ И ТОПЛИ ОБРОK
Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду из члана 108. овог закона (ради се о увећању за рад на дан празника који је нерадни дан, за рад ноћу, за прековремени рад), право на на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са законом. Основица за обрачун овако одређене увећане зараде је минимална зарада запосленог.
Јасно је да топли оброк не може бити укалкулисан у минималну зараду, односно запослени који је прима има право и на исплату топлог оброка поред износа који покрива минималац.
Kако год, висина ових трошкова мора да буде исказана у новцу, без обзира на начин обезбеђивања исхране за време радног времена. Могуће је определити фиксни износ, ставити описну одредницу или износ везати за неки податак, на пример: 5% просечне зараде, или 10% минималне потрошачке корпе, или дефинисати износ по једном оброку за сваки дан рада и слично.
Према томе, ако послодавац не обезбеди исхрану запосленом у току рада, дужан је да му плати накнаду трошкова исхране у току рада, у висини утврђеној општим актом и уговором о раду.
За потпуни изостанак плаћања топлог оброка запосленима послодавац се може теретити прекршајно, а запрећена казна износи од 400.000 до 1.000.000 динара.
Ова накнада припада запосленом за сваки радни дан када је био на послу, а имају је само они који имају потписан уговор о раду и прописано је да се топли оброк сматра зарадом.
