ПУТЕВИМА ВЕЛИКОГ ВОЖДА

Ученици МЕШ ,,Гоша“, уједно и чланови фото секције, свој пут започет на Сретење од Орашца, Тополе и Опленца наставили су ка Радовањском лугу, Поканици и Вишевцу, стопама великог Вожда-Карађорђа.Сва наведена места су обишли под покровитељством Православног Јасеничког братства Константин и Центра за развој спорта, као и СО Смед. Паланка, који су препознали искрену намеру, уступили возило и возача за ове обиласке.

У наставку ћете моћи да прочитате доста занимљивости о местима која су обишли, а које ће покушати кроз фотографију још боље да свима нама приближе.

Опленац

Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића у коме су сахрањени сви покојни чланови краљевског дома. Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу. Данас комплекс обухвата поред цркве Св. Ђорђа, Маузолеја српске краљевске породице, краљеве винограде, музеј, кућу Краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву, Карађорђев конак, споменик Карађорђу и хотел.

Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола која су се правила од храста и цера којима је ово брдо било прекривено.

Године 1903. Краљ Петар I Карађорђевић је изабрао место на врху Опленца као локацију за своју задужбину, цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета је градња цркве,а у јесен 1912. године црква је већ била скоро довршена и чекала на освећење.Митрополит српски Димитрије је освештао цркву.

  1. и 1914. године дошло је до застоја градње цркве због ратова.Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић, лично се старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра 1930.

Радовањски луг

После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском Лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа.Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко од Радовањског луга, у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Карађорђа су сахранили на сто корака од колибе према потоку, без главе, која је по наређењу кнеза Милоша одрана, препарирана и отпремљена у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте. Доцније је Карађорђево тело било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележен великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.На месту убиства Вожда Карађорђа 1920. године је положен камен темељац за спомен цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу – цркву Захвалницу.

Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка.Подигнута је према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Представља једнобродну грађевину чији врх краси осмострана купола. Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, са оскудном архитектонском декорацијом.Унутрашњност храма је подељена на припрату, наос и олтарски простор, који се наводно налази на месту где је убијен Карађорђе. Иконостас, који дели олтар од наоса, садржи седам икона и рађен је под утицајем српског средњовековног сликарства. У наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини,рад познатог српског сликара Паје Јовановића.

Покајница

Манастир Покајница налази се у Старом Селу у близини Велике Плане. Првобитно је подигнут као Црква брвнара посвећена преносу моштију Светог Николе. Цркву је 1818. године подигао Кнез Смедеревске нахије, Војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. Њен настанак у близини места на којем је Вујица учествовао у убиству свог кума Карађорђа, тумачен је као чин покајања, по чему је и  сам манстир добио име.У непосредној близини манастира, У Радовањском Лугу, се одиграло убиство, а сматра се да је војвода Вујица био тај који је понео са собом одрубљену Карађорђеву главу, али и његову сабљу, одело, па и ордење и бисаге у којима је било 4000 дуката. Како даље наводи предање, војвода је застао да се одмори на оближ њем пропланку где је чуо гласове „Куме зашто ме уби“ и да је тек тада схватио шта је урадио.Одлучио је да баш на том месту подигне цркву, не би ли се покајао за оно што је урадио. Као сеоска црква служила је до 1954. која је потом претворена у манастир.

Вишевац

Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе или Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића.Рођен је 16. новембра 1762.године у Вишевцу у Османском царству (данас Србија). Пошто је избегао Сечу кнезова, изабран је за вођу Првог српског устанка. У Вишевцу се налази и етно-комплекс из доба Карађорђевог живота.Затим споменик посвећен Карађорђу који је изграђен у родном селу вође Првог српског устанка, које се налази недалеко од Раче Крагујевачке. Споменик је смештен у централном делу етно насеља, које је изграђено са циљем да се посетиоцима прикаже начин живота српског становништва у време подизања устанка. Споменик је подигнут 2004. године и дело је вајара Станимира Поповића. Преко пута споменика налази се манастир посвећен Св. Ђорђу. У близини споменика се налази и чесма, подигнута 1924. године.

Текст:Јована Томашевић, Никола Јоцковић, Стефан Руменић, Вељко Ђорђевић, Марија Ђорђевић

Фото:Милош Савић, Наташа Миљевић, Жарко Возић, Даница Ранковић, Марија Којић, Вук Момчиловић, Стефан Шулеић, Димитрије Вељковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/putevima-velikog-vozda/