РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА

Развој туризма у селима Србије, као организована активност, започео је пре нешто више од четврт века. Сами зачеци развоја туризма на селу везани су за спонтани покрет туриста, који су желели да, макар на кратко, побегну из градске, еколошки нарушене средине, и одређено време проведу у природи.

Сеоски туризам у Србији требало би да допринесе очувању сеоске средине и културне баштине, али и да економски мотивише локално становништво да остане на селу. Овакав вид туризма могао би и да значајно допринесе заштити природе, али и да омогући и средства за опстанак и развој села. Битна предност развоја сеоског туризма се огледа у остварењу прихода сеоских домаћинстава уз минимално инвестирање.

Домаћинства која се поред пољопривреде, као основне делатности, баве туризмом своје производе продају по најповољнијим, малопродајним ценама, јер туристи сами долазе по робу. Садржаји боравка у сеоским срединама све су разноврснији. Уз богату понуду националних јела која која су спремале још и наше баке, уз бистрину извора, предивних стаза за шетње кроз шуме и воћњаке и друго, доживљавају се непоновљиви тренуци одмора.

Села која се баве туризмом краси очувана и здрава природа, пуна колорита, пространи пашњаци и ливаде, домаћинства вредних и гостољубивих домаћина. Места су чувена по традицији, природној храни, ракији препеченици, домаћем вину… Зато није никаква мудрост спојити понуду са природним лепотама и производима домаће радиности и гостима осмислити изненађења током њиховог боравка, попут разних рекреација, спортских активности, лова и риболова као и учествовање у сезонским пословима у пољопривреди.

Активност – сезонски послови у пољопривреди

Наша села су привлачна и атрактивна у сва четири годишња доба и те климатске карактеристике треба користити као предности за бављење туризмом на селу. Kод нас су претежно домаћинства комбинована, приоритет им је бављење пољопривредом, а туризам им је споредна делатност. Пољопривредни произвођачи се баве ратарством, воћарством, сточарством, обрађују земљу исл. и понуда би требала да буде прилагођена свакодневном животу на селу, не реметећи устаљени ток сеоских активности.

Традиционални начин производње (нпр. органско баштованство) је врло мало заступљен на селима, али би требало да оживи, јер је он основа „Зеленог туризма”. Може да се покрене пољопривредна производња хране по биолошким принципима која доприноси смањењу загађености земљишта. Биолошка храна се производи коришћењем биолошког ђубрива, без додавања хемијских средстава који загађују земљиште и штете здрављу. Производи добијени оваквим начином су високо цењени у свету и Европи.

Активан одмор на селу има својих предности. Он се исказује у разним скупљањима поводом пољопривредних радова, када један човек или породица не могу све послове сами да обаве, људи долазе на „мобе” да заједно ору и копају, да косе и жању, да стрижу овце, да беру воћњаке, беру кукуруз…Госту се може приближити и свакодневница сеоског живота овдашњег сељака и да добро упознају сеоско домаћинство, науче традиционалне послове у пољопривреди исл. Kада се нађе адекватан спој производног и комерцијалног, могу се очекивати веома добри резултати.

Село би свакако требало да задржи аутохтоност и традиционалан начин бављења пољопривредом и баш на томе треба да се формира туристичка понуда на селу. Гостима се може омогућити да активно учествују у сеоским радовима – брање малине, купине, вишње, сакупљање сена, да раде на пољу или на фарми, косе траву, да гледају или учествују у мужи крава, прављењу сира, да спремају зимницу, слатко и џемове, које би уз неку накнаду домаћици могли да понесу кући.

Могли би да помажу домаћинима да науче корисне многе послове, старе занате, традиционално припремање јела, да учествују у печењу ракије или праве домаће вино. Наши домаћини су познати као добри људи великог срца који треба да се организују да спремно дочекају туристе. Велики број села налази се у близини вредних културно-историјских споменика са карактеристикама одређеног подручја. У Србији је све више туристичких манифестација, поред путева вина и ракије, све до манифестација са традицијом од преко четири деценије, Сабора труба у Гучи и Kосидбе на Рајцу.

ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/razvoj-ruralnog-turizma/

1 comment

    • DrHorhe on 12/12/2020 at 22:07

    Развој туризма у селима Србије, као организована активност, започео је пре нешто више од четрдесет година, или скоро пола века. Не бих да полемишем са ауторком текста, али дуго се преписује овај податак о „четврт века“, па је то можда остало из неких ранијих радова. У сваком случају, подршка развоју руралног туризма, има ту пуно нових идеја и подстицаја и имаће велики шансу, само уз добру идеју… чак није ни потребна нека превелика организација, данас се пуно тога може и преко „нета“.

Komentari su onemogućeni.