РЕЗИДБА У РОДНИМ ВИНОГРАДИМА

 

 

Резидба на зрело, зимска резидба, у родним виноградима обавља се у периоду мировања лозе. У нашим условима, резидба се може вршити у јесен, током зиме и у рано пролеће.

Најсигурније је са резидбом почети након 14. фебруара, после Светог Трифуна. Зимска резидба, односно резидба на зрело треба да буде завршена пре кретања вегетације у пролеће. Kад говоримо о зимској и раној пролећној резидби, заправо мислимо на исту резидбу, једино што време резидбе бира сваки виноградар посебно у односу на услове у свом винограду. Увек мора да одлучи сам власник винограда сагледавајући све факторе (који се увек разликују од винограда до винограда) када ће почети са овим великим послом.

Увек је најбезбедније са резидбом почети након 14. фебруара, после Светог Трифуна, заштитника винограда, и то прво резањем славског колача у винограду и заливањем чокота црвеним вином. Временски услови након тог периода треба да обезбеде већи успех од резидбе. Тешко је многим виноградарима да сачекају овај период, због малог броја искусних мајстора које могу да ангажују на великим површинама под виноградима. У вишечланим породицама и виноградима подигнутим на мањим површинама овај начин организовања је знатно лакши.

Орезан виноград увек даје лепше, крупније и квалитетније плодове, са већим садржајем шећера и суве материје. Kод младих винограда резидбом се формирају млада стабла, а код већ формираних стабала резидбом се годинама одржавају квалитетни чокоти. На тај начин се регулише све што је неопходно за добар род – број жељених родних окаца, ластара и планира се број гроздова на чокоту, а тако се директно контролише родност и утиче се на будући квалитет како грожђа.

За резидбу винове лозе, најзначајнији су једногодишњи зрели ластари, јер се на њима налазе зимска окца као основни носиоци родности. Зимска окца се формирају једне године, а преко њих се принос остварује наредне године.
Остварење приноса зависи од климатских услова и агротехнике у години производње грожђа. Најпре се орезују најотпорније сорте према мразевима, као и засади на узвишењима на којима су мразеви слабијег интензитета. Након ступања чокота у пуну родност, сваке године се обавља основна зрела резидба ради остављања одређеног броја окаца из којих ће се развити нови родни ластари. У зависности од биолошких особености гајених сорти, узгојног облика и потребног степена оптерећења чокота родним окцима, примењује се: кратка, дуга и мешовита резидба.

Kратка резидба (кондир на кондир): Примењује се код сорти код којих су прва окца при основи ластара веома родна.(Прокупац, Пловдина) Остављањем већег броја дугих кондира или лукова довело би до превеликог приноса грожђа, али слабијег квалитета. Зато се остављају само кратки кондири са 2-3 окца. За нови кондир се оставља део ластара који се развио из прошлогодишњег кондира. Остали ластари и део ранијег кондира се одсецају.

Типичин облик кратке резидбе кондир на кондир. Kод сората које се одликују високом родношћу окаца примењује се друга варијанта кратке резидбе.(Смедеревка, Kардинал, Вранац…) . При резидби остављају се кратки и дуги кондири како би се искористила роднија окца, треће и четврто, за доношење већег приноса грожђа.При наредној резидби дуги кондири се уклањају до основе. На кратким кондирима се виши ластари орезују на дуге, а нижи ластари на кратке кондире са 2 окца.

Дуга резидба: При овој резидби на чокотима се остављају само лукови. Примењују се у топлијим подручјима, узгојни облик високог стабла. У свакој наредној години за нови лук се оставља први
добро развијени ластар при основи прошлогодишњег лука. Да би се ти ластари добро развили, одмах после резидбе лукови се савијају наниже и везују за жицу. На тај начин из окаца се развијају добри
ластари. При дугој резидби долази до деформација облика стабла.Мешовита резидба: Примењује се код сорти код којих су окца при основи ластара слабије родности.

На истом чокоту остављају се кондири и лукови како би се искористила најроднија окца на средини ластара за доношење рода. Остављају се кондири са 2-3 окца – кондири за замену. У наредној години лукови из претходне године се уклањају до основе. На прошлогодишњим кондирима, уколико су се развила два добра ластара, примењује се мешовита резидба. Вршни ластар се орезује на лук, а нижи на кондир за замену.

Правилна примена кратке, мешовите и дуге резидбе могућа је само када се резидба обавља ручно, коришћењем механичких, пнеуматских или електричних маказа. Пресецање ластара се врши на удаљености од око 1 цм изнад вршног окца које се оставља на кондирима или луковима. Пресек треба да има благу косину, супротно од окца, како би се сокови који се издвајају из ластара при сузењу, сливали супротно од окца низ кондире односно лукове. Старији, дебели делови стабла се одсецају са тестерицама, при чему се води рачуна да се што мање повређује скелет чокота, односно да се праве што мање ране. Након резидбе, поправку потпоре, затезање жице, везивање лозе и плитку обраду урадити пре кретања вегетације, пре активирање окаца.

ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/rezidba-u-rodnim-vinogradima/