ROCK KULTURA (Lični stav)

 

Ne, nisam mislio da pišem o ovome što sledi. Lomio sam se par dana, najpametnije bi bilo da oćutim, a sve ono što je nečovečno u meni, govorilo mi je da sam u pravu i da se ne mešam. Da, nekada sam bio mlad i lud. Odavno više nisam mlad, ali žarište ludila je ostalo, nepromenjeno, skamenjeno i vrca kad god mu se prohte. I ovaj put je pobedilo. Moćno, sigurnim rezultatom, dozvolivši malo da se u svom razumu oduprem, ali sve je to nekako tek reda radi. I ovaj put sam poražen, iako kolektivnim ludilom nikada nisam bio zaražen, pa ni sad. Lična odstupanja su uvek bila individualnog čina. Moj, kao bajagi, alibi je taj da sam duboko ubedjen da o činu koji sledi, nikakve veze nema sa politikom, niti nacionalizmom, ali ima sa ljudskom inferiornošću, neinformisanošću, needukacijом i, nadasve, ljudskoj nezainteresovanosti za bilo šta drugo što odudara od uravnotežene svakodnevnice.

Naime, reč je o pisanju pojedinih medija, a sve to je poteklo od zvaničnika nama naše vodeće zemlje u regionu, koji su osudili organizatora koncerta Crvene Jabuke u Beogradu za osmomartovske praznike. Isti je održan u skladu sa ranije propisanim merama u samoj dvorani. Samo par dana ranije u Beogradu je sličan koncert održan, od strane drugog umetnika, sa apsolutno istim merama predostrožnosti. To niko ne pominje, a bio je isti broj ljudi… Što je najvažnije svi koncerti su reklamirani javno, a tako su i održani, nikakve skrovitosti nije ni bilo. Nije bilo ni potrebno…

Oni što osudjuju ovakva dešavanja, mogli su reći da koncerti u ovo vreme pandemije nisu primereni trenutku, da je trebalo možda još malo sačekati, da to nije način iskazivanja osećanja dok je veliki broj ljudi oboleo i slično. To bi bilo sasvim u redu i pristojno. Ali, reći konkretno da koncert Crvene Jabuke nije kulturni dogadjaj, već da je to samo vid zabave i da mu nije mesto tu gde je bio, e to me je zabolelo. Šta je kultura, edukacija, zabava… Možda je sve samo lični doživljaj pojedinca, samo jedan od mogućih stavova, ali je veliko pitanje da li je za javno iznošenje. Lično, meni su odavno dnevne novine samo vid jutarnje zabave. Više ni sportski rezultati u njima, zbog okasnelih informacija istih, nisu interesantni. Ja i tv dnevnik doživljavam kao zabavu, a šta da kažem za parlamentarne prenose… I šta ćemo sad?

E, sad, šta je kultura, sam pojam… Kembriški engleski rečnik kaže da je kultura „način života, posebno opšti običaji i verovanja, odredjene grupe ljudi u datom vremenu.“, no to je samo jedna od više definicija pomenutog pojma. Tu je i pojam subkulture, kao podvrsta samog odredišta pojma kulture. Postoje i različite civilizacijske kulture, što zavisi i od vremena u kome su nastale, postojale i nestale. Sama reč „kultura“ je latinskog porekla i označava „colere“ što znači nastaniti, gajiti, poštovati. U samoj praksi odnosi se na elitna dobra i aktivnosti ljudi. Svaki element odredjene kulture treba uvek posebno sagledavati u kontekstu šireg društvenog značaja i uticaja. Tako da je uvek lakše nešto podvesti pod sam pojam kulture, nego odbaciti i proglasiti samo vidom zabave, odnosno ubijanje puste dokolice. Nesporno je da je sama muzika stvaralačka umetnost, a reproduktivni deo iste ne svodi se samo na pustu interpretaciju, nego na nešto što ostavlja dubok trag u samoj ljudskoj civilizaciji. Muzika je umetnost koja se izražava kroz svirane tonove, pevanje, kao i raznim zvukovima, šumovima, pa i tišinom izmedju njih. Po tradicionalnoj estetici muzika je na prvom mestu umetnosti. Analogno tome, oni koji je izvode i sami moraju biti pripadnici tog umetničkog ešalona, bez obzira o kojoj je vrsti muzike reč. Zabluda je da je samo klasična muzika umetnost, a da je sve drugo tzv. subklutura u najmanju ruku.

Što se samog roka tiče, u onom najširem smislu, odavno je isti od jedne podkulture prerastao u masovno prihvaćenu kulturu. Isti je deo umetnosti, deo svih kulturoloških dešavanja na globalnom prostoru, naravno ne potcenjujući na bilo koji način i sve druge vrste muzike, džez, etno, folk, pop, naravno i klasična muzika je tu.

Tako da je sveže osudjeni reper nesporno umetnik, deo kulturnog miljea naše zajednice, što god vi mislili o njemu, a pogotovo moja malenkost. Način ljudskog izražavanja nema granica, a nama se to može svidjati ili ne, možemo voleti ili ne, ali ne možemo ignorisati, reći da to ne postoji, kultura se ne može nijednim državnim dekretom ni opisati ni propisati. Zato ne uzimajmo je olako na usne ako nismo sigurni na način na koji ćemo je upotrebiti.

Svaki kulturni dogadjaj nam služi da u njemu uživamo, a ako se uz isti još i zabavljamo, onda je manifestacija svakako uspela. Smatram da je koncert Crvene Jabuke bio pre svega kulturni dogadjaj, javna manifestacija uz koju su se svakako zabavljali prisutni konzumenti navedene muzičke umetnosti.

Neophodno, podsećanja radi, jedan od najboljih projekata koje je nacionalni servis, ili već kako se ranije zvao, nebitno, stvorio, zvao se „Dva sata kvalitetnog programa“ i prikazan je kao deo jednog novogodišnjeg programa. Uz pregršt satire, cinizma i veoma uspelog humora, pomenuti program obilovao je i izuzetno kvalitetnom domaćom rok muzikom u tom trenutku, a ima tome tridesetak godina. Na kraju istog, nesrećni junak, koga je glumio pok. Manda, pun para stvorenih iz nelegalnih tokova novca, kaže „Kulturo, eve me…“. Svi mi kulturu i dogadjaje oko iste doživljavamo na različite načine, ali ne možemo negirati postojanje i drugih oblika kulture i umetnosti, samo zato što se to nama ne svidja, ili smatramo da smo uzvišeniji od ostalih ljudi koji uživaju u drugačijim shvatanjima same kulture.

U ovom tekstu sam odćutao sve što sam mogao, no nešto sam morao i ispustiti iz sebe kroz datu pisanu reč. Verujte, to je tako malo uz ono što nisam napisao i opisao, a mogao sam. Onaj deo nečoveka u meni je ipak nešto i zadržao za sebe samog. Možda nekom drugom prilikom izadje do kraja ta nenapisana reč.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/rock-kultura-licni-stav/